"Energetski" pokušaj skrivanja odgovornosti 1

Izjava Zorane Mihajlović, ministarke rudarstva i energetike, da će Srbiji za uvoz gasa i struje u predstojećoj grejnoj sezoni biti potrebno tri, a možda čak i čitavih pet milijardi evra, najilustrativnije pokazuje beznadežnost situacije sa kojom se susreće naš energetski sektor pred zimu koja dolazi.

Dok vlast taj iznos za potrebe kupovine gasa i struje pokušava da opravda divljanjem cena energenata na berzama zbog rata u Ukrajini, ali i povećanog obima aktivnosti industrije, činjenično stanje ipak pokazuje da je glavni krivac za katastrofu sa kojom se suočava energetski sektor nebriga i indolentnost nadležnih u Srbiji.

Pod nadležnima u prvom redu se misli na republičku vladu, koja je vlasnik javnih preduzeća Srbijagas i Elektroprivreda Srbije.

Iz izjave ministarke Mihajlović jasno se može sagledati da Srbija samo deo potrebnih količina „plavog energenta“ dobija od Moskve po „najpovoljnijim cenama u Evropi“, kako to vole da istaknu predstavnici vlasti i njima naklonjeni mediji.

Tačno je da deo gasa Srbija kupuje od Gasproma po povlašćenim cenama, ali ono što uvek zaborave da naglase jeste da to ne važi za one količine koje svojevremeno nisu dogovorili ruski predsednik Vladimir Putin i Aleksandar Vučić.

Takođe, da je Vlada u proteklom periodu uradila ono što je u više navrata obećavala, a to je proširenje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru količine „plavog energenta“ koje po skupljim cenama pazarimo od Rusa bile bi znatno niže, a samim tim i novčani ceh Srbijagasa.

Kada je reč o struji, treba istaći da je razlog zbog čega je Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije i pored sopstvene proizvodnje prinuđeno da uvozi ne samo struju već i ugalj, ništa drugo do štetočinsko upravljanje preduzećem koje su sprovodili kadrovi koje je Vlada postavljala na njeno čelo.

Jednostavnije rečeno, EPS ne proizvodi dovoljno uglja, a takođe, posledično, ni dovoljno struje zbog toga, ali i zastarelih postrojenja od kojih su neka na „izdisaju“ i lošeg održavanja tih kapaciteta. Tome treba dodati da u poslednjih tridesetak godina nije izgrađen nijedan novi proizvodni objekat.

Umesto da obezbedi EPS-u sredstva za izgradnju obnovljivih izvora energije, poput vetroparkova, solarnih panela i proizvodnje energije iz biomase, i tako osnaži njen proizvodni portfolio, vlast to na štetu interesa građana Srbije ne čini, već u tom segmentu inicijativu prepušta privatnom sektoru koji je malo toga uradio, a na primer, sa mini-hidroelekranama doprineo velikim ekološkim protestima.

Shodno tome, pokušaj vlasti da sakrije svoju odgovornost za to što će EPS i Srbijagas za uvoz struje i „plavog energenta“ potrošiti ogromnu sumu novca je proziran i opravdano podložan kritici.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.