Pogibija 37 osoba u Ankari u nedelju uveče treći je veliki teroristički napad u glavnom gradu Turske za manje od šest meseci. U detonacijama bombi 10. oktobra prošle godine ubijene su 102 osobe, a u napadu na vojni konvoj prošlog meseca život je izgubilo 28 ljudi. Napade na jugoistoku Turske, u provinciji Dijarbakir, gotovo da je suvišno i pominjati.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Ako ništa drugo, ove činjenice ne idu u prilog optimističkoj reakciji turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana kako će teroristi biti „bačeni na kolena“. Ova najava bespoštednog „rata protiv terorizma“ zvuči kao olako dato obećanje, osim što izaziva neprijatne asocijacije na Džordža Buša mlađeg i njegov „krstaški pohod“ čije posledice svet i te kako oseća i danas.
Za napad u oktobru turska vlast je navela niz mogućih osumnjičenih, među kojima Islamsku državu i Radničku partiju Kurdistana (PKK), ali istraga još traje. „Kurdistanski slobodarski sokolovi“ (TAK) preuzeli su odgovornost za prošlomesečno nasilje u Ankari, dok je za napad u nedelju odmah objavljeno da je odgovorna PKK, zbog čega su turski avioni krenuli da bombarduju njene položaje u severnom Iraku. Na meti su takođe i kurdske Jedinice za zaštitu naroda (YPG) koje su prošle godine, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država i Turske, krenule u ofanzivu protiv Islamske države.
Za razliku od Vašingtona i Moskve, Ankara YPG smatra teroristima. Tursko-ruski odnosi su ne zahladneli, već zaleđeni posle obaranja Suhoja 24. novembra prošle godine, a Erdogan nije previše birao reči ni zbog američkog stava prema YPG. Politika turske vlade prema kurdskim organizacijama nije nijansirana, pa je i kurdska Narodna demokratska partija (HDP) neprestano suočena sa optužbama da je političko krilo PKK.
Poslednji napad koincidirao je sa represijom turske vlasti prema medijima bliskim nekadašnjem Erdoganovom savezniku Fetulahu Gulenu koji su upravo stavljeni pod kontrolu države. Takođe, terorizam trese Tursku usred pregovora sa Evropskom unijom o rešavanju izbegličke krize. Deo država EU zažmurio je na gušenje medija, a zvaničnici u Briselu su ga blago osudili jer je Turska viđena kao „bedem“ Evrope. Turskoj je obećan i bezvizni režim. Ove nedelje pregovori se nastavljaju, reklo bi se, sa povećanom dozom neizvesnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
