EU otvorila oči

Uz prisustvo ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović biće otvorena poglavlja 13 i 33, koja se tiču ribarstva i finansijskih i budžetskih odredaba. Srpski zvaničnici ne kriju nezadovoljstvo što je dat „blagoslov“ samo za dva nova poglavlja, imajući u vidu činjenicu da je Beograd predao Briselu pregovaračke pozicije za pet poglavlja, dok stručnjaci za evropske (ne)prilike ocenjuju da se takav ishod može smatrati nedvosmislenim znakom da je EU nezadovoljna što nije učinjeno više u domenu vladavine prava i normalizaciji odnosa s Prištinom.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić bio je najdirektniji u izražavanju negodovanja zbog nedovoljno brzog tempa u napretku Srbije na evropskom putu, poručivši da „nismo zadovoljni što imamo samo dva poglavlja na šest meseci“, što je protumačio kao pritisak Unije da se reši kosovsko pitanje. S druge strane, ministarka Joksimović navela je da je „moglo biti otvoreno i više poglavlja“, ali da se „pozitivan trend nastavlja – da nema napretka ne bismo otvorili nijedno poglavlje“. „Na pola puta“ između izjava Dačića i Joksimovićeve stoji poruka evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesa Hana: „Na kraju je kvalitet ono što se računa, a ne brzina“.

Uprkos javno proklamovanoj podršci Hana i ostalih zvaničnika EU Beogradu da istraje u procesu pridruživanja Uniji, jasno je da bez ispunjavanja kriterijuma Srbija neće dobiti „ulaznicu“ u „evropsku porodicu“ naroda, ma koliko ponekad izgledalo da je Brisel spreman da zbog Kosova „zažmuri na jedno oko“, kada je reč o zadacima koji se odnose na uspostavljanje pravne države. Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u Uniji, objavljen u aprilu, pokazao je da postoje veoma ozbiljne zamerke u vezi sa vladavinom prava, uključujući ponavljanje brojnih negativnih ocena iz internog dokumenta EK, obelodanjenog u decembru prošle godine. Istovremeno, briselski pregovori Beograda i Prištine mesecima se već nalaze u ćorsokaku, što je, nesumnjivo, podstaklo Brisel da da samo simboličnu nagradu Srbiji u vidu dva nova poglavlja.

Najzad, sporost „srpskog voza“ do „stanice“ Brisel treba sagledati i kroz prizmu nespremnosti Unije da u narednih nekoliko godina primi nove članice. Preopterećena sopstvenim problemima, EU će o širenju na Zapadni Balkan moći ozbiljno da razmišlja tek kada bude sproveden proces birokratski nazvan „unutrašnja konsolidacija“.