Evropska Srbija 1

To najbolje pokazuje koliko je filmski klasik – uloga podeljene ličnosti doktora DŽekila i mistera Hajda – postala političko ponašanje vladajuće stranke u Srbiji. Jer, Đukanović, član delegacije naše Skupštine pri skupštini NATO pakta, voli više nego išta tu svoju dvostruku političku prirodu.

A to je da po potrebi nastupa kao preobraženi sledbenik EU, nacionalista koji je prošao kroz evropsko prosvetljenje. A po potrebi da toj istoj Uniji i njenim zvaničnicima slavodobitno na Tviteru, a i u lice, poruči kako je ta Evropa postala nemoćna, na ivici raspada, kao što su, je li, srpski radikali oduvek i tvrdili da će se dogoditi.

Uostalom, kao Đukanović na Tviteru, slično tako se ponašao i Vladimir Orlić, poslanik koji je zajedno sa šeficom delegacije Evropskog parlamenta Tanjom Fajon vodio sednicu kao kopredsedavajući. Na njenu zabrinutost zbog medijske situacije u Srbiji, viška kontrole i odsustva slobode, Orlić je potegao da postoje različite skale kojim se meri sloboda štampe.

Tako je naveo i da na listi Vorld pres Srbija zauzima bolju poziciju nego što je to bilo 2012. kada je, je li, SNS, došla na vlast.

A ministarka Jadranka Joksimović je opominjala zamenicu šefa delegacije EU u Srbiji da ne govori o Kosovu kao nezavisnoj državi i da upotrebljava reč Priština.

I zato kada Joksimović, na najave da će se u Briselu u maju utvrđivati nova strategija proširenja, na osnovu koje, prema onome što je francuski ambasador Falkoni ispričao za FoNet i Danas od prošle subote, postoji samo mogućnost delimičnog i probnog članstva, kada dakle Joksimović kaže da Beograd nije frustriran zbog politike EU, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić poruči usred Brisela, da se sada moramo tome taktički prilagođavati, to sve pokazuje pravo lice sadašnje vlasti.

A to je da SNS od Evropske unije, kao i od građana Srbije, teži isključivo tome da samo uzima ili otima ono što je korisno za samoodržavanje i bogaćenje, ali sa nimalo odgovornosti. SNS-u uopšte nije bio problem da se poveže i interesno uveže sa delovima evropskog establišmenta, ali jeste problem sloboda štampe, oni teže moći bez odgovornosti.

Moguće da je mnogima u Briselu, recimo i Tanji Fajon, koja je bila novinarka, to vrlo jasno.

Pitanje je samo šta će biti odgovor EU.

Povezani tekstovi