Srbija je još jednom pokazala i dokazala gde joj je mesto u svetskom i evropskom fudbalu, grčevito se sa obe ruke držeći za dno.
I šta onda zameriti toj instituciji koja je zabeležila „najmanji pad“ u Evropi, ako je pada uopšte i bilo jer otkako je samostalne Srbije, kontinuitet neodlaska na Prvenstvo Evrope je perfektno održan.
To što fudbaleri ne idu na Euro, na koji uzgred nisu otišle samo one selekcije koje su „zakasnile na voz“, na neki način je i dobro.
Eto predsednik Srbije je tu činjenicu iskoristio da dokaže koliko je teško da Srbija u narednim godinama bude najbolja u Evropi, po mnogo čemu valjda, kad u „šutiranju lopte nogom“ ne možemo da budemo ni među 24.
Moguće je da je ovim eufemizmom Vučić mislio da se u tom sportu glava ne upotrebljava ni na terenu, ni van njega, ali je zato „najavio“ da moramo da izgradimo nove stadione, da dovedemo publiku na stadione, da izgradimo drugačiju i ozbiljniju organizaciju, da popravimo struku…
Začinivši svoju analizu čestitkom koju je zbog plasmana na EURO poslao Severnoj Makedoniji, valjda zato što je već „zalepio marku“, pa da se ne baci.
Srbiji da bi u fudbalu mrdnula sa dna jeste potrebna bolja infrastruktura, ali to treba još više zdravstvu i prosveti.
Srbiji zaista, da bi se ikakav napredak video, treba drugačija i bolja organizacija od ove kojoj je na vrh doveo svog bivšeg telohranitelja, a oko vrha još neke ljude zaslužne samo za sopstveno ultrabrzo bogaćenje.
Slično je i sa strukom koja je ogrezla u partijskom zapošljavanju, u kojoj se poeni stiču parapolitičkim zaslugama, a do klupe se stiže na zadnji ulaz.
Treba srpskom fudbalu infrastruktura, da se na to vratimo, ali to su trenažni centri, veliki broj terena sa tekućom toplom vodom u svlačionicama i trenerima koji su se za to školovali, a ne rade u „školama fudbala“ za čije je osnivanje potrebna samo lična karta, bez potvrde da niste osuđivani.
Srpskom fudbalu treba savez u kome će sedeti neko ko će predsedniku moći da kaže da se u fudbal ne razume.
Treba selektor koji će potpisivati to što uradi i za to odgovarati. I igrači koji igraju zato što to zaslužuju, a ne zato što su im menadžeri tako dobri sa ljudima na vlasti.
Srpskom fudbalu nije neophodan nacionalni stadion, tačnije uopšte mu ne treba, jer i pre korone i ove što postoje nema šanse da napuni.
Da li će nam i u kvalifikacijama za Mundijal u Kataru faliti još nešto osim stadiona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
