Ovaj samohvaljeni student prava sve češće pokazuje da se baš ne razume ili da mu nije ni stalo do Ustava Srbije na kome je, zajedno sa kopijom Miroslavljevog jevanđelja, položio predsedničku zakletvu. Predsedniku Republike, koji mimo ustavnog mandata i zvaničnog ovlašćenja Skupštine Srbije pregovara o KiM, javno se zalažući za prekrajanje državnih granica, odjednom je zafalila podrška ne samo poglavara nego i Sabora SPC. Iste one „crkvene skupštine“, čije je dve prošlogodišnje odluke o neprihvatanju nezavisnosti i podele KiM žestoko napadao gde god je stigao.

Sve to nije uticalo na poglavara SPC, Vučićevog kolegu po pravnoj struci, da posle dvosatnog razgovora Vučića sa srpskim arhijerejima oceni da se „naš dragi predsednik junački bori za Srbiju, KiM i sve što je vezano za srpsko ime“. Patrijarh je čak izjavio da to nije samo njegovo lično mišljenje nego i stav Sabora, iako nije bilo saborskog izjašnjavanja o Vučićevoj kosovskoj politici.

Predsednikovu potrebu da se na saborskom zasedanju obrati „vladikama oduševljenim njegovim dolaskom“ patrijarh Irinej preneo je kao svoju želju braći arhijerejima prvog dana majskog zasedanja Sabora, koji se poklopio sa odlukom Vlade Srbije da pomoć SPC od 10 miliona evra datu pre dva meseca „pojača“ 9. maja sa još 30 miliona dinara.

Većini vladika patrijarhove i Vučićeve želje nisu se previše svidele pa su ih ograničile posebnom saborskom odlukom da Vučića i Milorada Dodika prime u patrijaršijskom Crvenom salonu. NJihov razgovor sa vladikama, uprkos zvaničnim izjavama i patijarhovom panegiriku Vučiću, izgleda da baš nije bio „med i mleko“. Kako je procurelo iz crkvenih izvora, više je ličio da „disciplinovanje“ Vučićevih kritičara među episkopima, na čije je prozivke predsednik navodno odgovarao čak uvredama i pretnjama.

Kako stvari stoje, njegovo pojavljivanje u Patrijaršiji nije bilo nikakvo iskreno približavanje Crkve i države, već je dovelo do novih podela među srpskim episkopima, od kojih su pojedini sebi dozvolili da se se međusobno prozivaju pred Vučićem. Nije tajna da Vučić ima „fanove“ među vladikama, kao što se zna i da ima i ozbiljne kritičare. Da li mu je to dovoljno da „preživi“ kao samoproglašani kosovski pregovarač i da, bez saglasnosti srpskog parlamenta, stavi potpis na pravno obavezujući sporazum sa Prištinom koji Zapad od njega očekuje?

Povezani tekstovi