Frilenseri, ljudi od kojih je država htela da naplati stotine miliona evra, ljudi koje je ministar finansija na pregovorima ismevao rečima „lepo si ti to zamislio“, pre nego što će odbiti da uopšte razmatra njihove predloge, od tog istog ministra su ove nedelje dobili sve što su ikada tražili, a verovatno i više nego što su i sami sanjali da će dobiti.
Ne samo da su im otpisane kamate, ne samo da je svima koji su zarađivali manje od nekih 500 evra otpisan kompletan dug, ne samo da je ostalima taj dug smanjen na praktično ne više od 20 odsto čak i za one sa najvišim primanjima, nego je čak država pristala da im svima retroaktivno upiše doprinose koje će platiti u radni staž.
Podrazumeva se da će im i ubuduće u radni staž ulaziti doprinosi koje će nadalje plaćati, a za koje je država velikodušno pristala ne samo da prizna najviše moguće odbitke, tako da će i njihovi budući porezi biti minimalni.
Pobeda frilensera, ma koliko se pojedini među njima i dalje bunili želeći da ne plate baš ništa, potpuna je.
Kako se ova grupa ljudi, do juče bez ikakve organizacije, bez ikakve političke artikulacije i snage, heterogena i čak pomalo autistična, nezainteresovana za šire društvene prilike i probleme, izborila protiv države namerene da od nje uzme „i kožu s leđa“?
Pa, reklo bi se, isto kao što su se pre njih izborili i taksisti. I dužnici u švajcarskim francima.
I advokati.
Protestom, dovoljno masovnim i dovoljno smelim da ubedi Vladu da je je u pitanju grupa čiji je glasački potencijal nezanemarljiv, a uz to grupa kadra da sebe stavi u centar medijske pažnje i pritom da tu istu Vladu uveri da joj nije namerna politička pretnja, već usko interesno orijentisana masa.
Naime, ni frilenseri, ni advokati, ni dužnici ni taksisti ni jednom rečju nisu se nikada politički opredelili protiv vlasti protiv čijih su odluka koje su ih ugrožavale protestovali.
Nikad nisu rekli, „vlast je loša, treba je menjati“.
Uvek samo, „ova odluka kojom nas Vlada ugrožava je loša, promenite je pa ćemo ćutati“.
I vlast je to shvatila.
Tako su frilenseri, kao i svi drugi uspešni šetači pre njih, vlast stavili pred lak izbor: Da ispunjenjem njihovih zahteva za sebe jeftino (a za državu možda baš i ne) otkloni političku pretnju koja bi moguće nastala ako protesti ne bi utihnuli ili da ostane dosledna sebi i zarad svojih ideoloških ili programskih načela žrtvuje deo rejtinga koji bi bio ugrožen ako bi organizovana masa ostala nezadovoljena.
Bio je to lak izbor.
Pa ipak, čak i tako, veličina pobede frilensera je iznenađujuća.
Dobiti uslove kakve gotovo niko u državi nema, i to kao grupa koja je u formalnom zakonskom prekršaju u poslednjih pet godina, skoro da je neverovatno.
Ostali, koji moraju da plaćaju pune poreze i doprinose ili oni koji su uredno plaćali sve to do sada, ne mogu biti zadovoljni.
Ali, „ko im je kriv kad nisu organizovani“. Pred izbore koji su za tačno godinu dana, sve može. Pa i to da sve što je Mali lepo zamislio, padne u vodu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
