Ima se, može se

U jednu od tih pozajmica, još nepristiglu za naplatu kaznenih apoena, spada i ruski kredit od 800 miliona dolara, dodeljen još pre tri godine, koji nije iskorišćen jer, opet, srpska strana nije pripremila projekte. A upravo ovih dana javnost se zabavlja nadmudrivanjem između ministra saobraćaja, istog Mrkonjića i direktora Železnica oko toga da li će prioritet u rekonstrukciji pruga koju finansiraju Rusi imati linija Valjevo – Loznica ili Stara Pazova – Novi Sad. Obe strane su potegle argumente. Ministar se poziva na Masters plan kojim je Valjevo – Loznica uvršteno u prioritete. Direktor Železnice tvrdi da će o poslovima na železnici odlučivati poslovodstvo tog javnog preduzeća i podseća da bi obnavljanjem trase do Novog Sada bio kompletiran deo pruga na Koridoru 10 kroz Vojvodinu, čime bi na jednoj dužoj relaciji bilo omogućeno kretanje vozova brzinom od 160 kilometara na sat.

Neutralan je u toj priči jedino ruski partner, koji po ugovoru realizuje najveći deo poslova iz tog aranžmana – oni su izjavili da nemaju ništa protiv promene, ali da će naplatiti sve što su do sada uradili u pripremama za realizaciju ugovorenih radova. Ima se, može se, rekli bi uz dozu ironije oni koji još uvek ne veruju da državni zvaničnici jako pažljivo odlučuju o utrošku svakog dinara, pogotovu kreditnog. Zato i moraju dobro da razmisle koju će prugu da renoviraju, pa makar to značilo nove tri godine čekanja na početak radova. Do tada, vozaćemo se železnicom po prosečnoj brzini od nešto iznad 40 kilometara na sat, pod uslovom da nismo baš toliki maler da moramo na put jednom od brojnih deonica gde ne može da se razvije više od deset na sat. Za to vreme Želznica će od države uredno primati 10 i više miliona evra mesečne subvencije, a ni za platu ministra ne bi trebalo da brinemo.