Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS), pravni naslednik Haškog tribunala, osudio je u sredu Vojislava Šešelja na 10 godina zatvora zbog podsticanja i progona Hrvata u selu Hrtkovci u Vojvodini 1992. godine.

Pošto je u haškom pritvoru proveo skoro 12 godina, Šešelj neće ići u zatvor, ali će u srpskoj istoriji, a i svetskoj, što da ne, ostati upamćen kao ratni zločinac.

Čak i dok je boravio u pritvoru Haškog tribunala, Šešelj nije gubio vreme, već je pretio i zastrašivao, na primer, tako što je u svojim knjigama objavio podatke o zaštićenim svedocima. Tu je i slučaj njegovih saboraca Vjerice Radete, Petra Jojića i Jove Ostojića (koji je u međuvremenu preminuo), koje Hag tereti za nepoštovanje Tribunala, jer su ucenjivali svedoke upravo u predmetu protiv svog lidera. Srbija uporno odbija da ih uhapsi i izruči u Hag. Šešelj jeste 31. marta 2016. oslobođen u prvostepenoj presudi po svim tačkama optužnice, ali je Žalbeno veće MMKS-a ovom osuđujućom presudom delimično zadovoljilo pravdu i dalo bar neku vrstu satisfakcije brojnim žrtvama politike Vojislava Šešelja.

Fond za humanitarno pravo primećuje da se niko od najviših državnih zvaničnika dva dana od izricanja presude nije obratio javnosti, iako jučerašnja presuda nameće obavezu predstavnicima države da u najmanju ruku iskažu saosećanje sa žrtvama, otpočnu raspravu o ulozi države Srbije u zločinima i doprinesu procesuiranju svih odgovornih za zločine nad Hrvatima iz Hrtkovaca, ali i drugih vojvođanskih sela poput Novog Slankamena, Kukujevaca, Golubinaca, Petrovaradina, Bača, Beočina, Morovića i Beške.

Da je ovo normalna, demokratska zemlja, Šešelj bi još u sredu ostao bez poslaničke funkcije (kako i zakon nalaže), njegovo političko delovanje bi bilo zabranjeno i uskratile bi mu se sve privilegije koje ima kao javna ličnost u Srbiji. Međutim, ako se uzme u obzir da skoro pa niko iz vladajuće strukture nije komentarisao osuđujuću presudu Šešelju, što je sigurno stiglo kao naređenje od samog predsednika Vučića, eventualno od njegovih najbližih saradnika, to znači da će lider radikala i ubuduće imati apsolutnu slobodu da se na najogavniji i najnekulturniji način ponaša prema neistomišljenicima i da preti i zastrašuje novim ratnim zločinima. To ne čudi, jer je to sad već opštepoznato da mu je predsednik Vučić „politički sin“, koji dobro zna šta je Šešelj govorio u Hrtkovcima 1992, poput toga da „u Hrtkovcima nema mesta Hrvatima“. Tada ga je zdušno podržavao, što ne bi i sada.

Povezani tekstovi