U verovatno velikoj konkurenciji u godini koja je tek počela izjava premijerke Ane Brnabić da je u Srbiji „gotovo iskorenjeno ekstremno siromaštvo“ nesumnjivo biće jedan od najvećih kandidata za „laž godine“.
Laž, jer kako bi se drugačije nazvalo to kada izađeš pred javnost, okružen brojnim savetnicima i stručnjacima za medije, i kažeš da u Srbiji nema ekstremnog siromaštva, iako prema svim raspoloživim zvaničnim podacima pola miliona ljudi živi sa manje od 200 dinara dnevno. Da li je premijerka samo „lupila, pa ostala živa“, a onda odlučila da se na tu temu uopšte više ne vraća. Ili je svesno izašla i izgovorila to, ne očekujući da će bilo ko, iz bilo kog razloga da se za tu njenu laž „uhvati“. Da li neko na takvoj funkciji može i sme da dozvoli sebi da tako nešto kaže i ne odgovara za javno izgovorenu reč? Ovo je samo demagoško pitanje, jer naravno da u Srbiji sve to može.
Ali, da li je Ani Brnabić možda palo na pamet da će tu njenu rečenicu čuti neko od onih pola miliona ljudi? Neko od onih koji žive na socijalnoj pomoći. Neko od roditelja svakog desetog deteta u Srbiji koje živi u apsolutnom siromaštvu. Ili je možda pomislila da će kada čuju da je siromaštvo iskorenjeno svi srećni poskakati ispred svojih televizora (ako ih imaju) jer u državnom vrhu kažu da više nema siromašnih.
Šta je uopšte premijerka mislila? Nama nije htela da objasni. A možda nije imala šta. U njenom uskom krugu ljudi nema ekstremno siromašnih. U njenom krugu taj vid siromaštva jeste iskorenjen. Ali ne mora da se ode daleko da bi se videlo da je ekstremno siromaštvo u Srbiji i te kako živo. I nije to samo tih 7,2 odsto. Ne mogu se mnogo bogatijima nazvati ni oni koji u Srbiji rade za minimalce i manje od toga. A polovina zaposlenih radi za taj novac.
Ne mora Ana Brnabić da ode van Beograda da bi videla koliko je ekstremno siromašnih. U zgradi naše redakcije na stepenicama između spratova mesecima smo domaćini dvojici beskućnika. A mi smo tu negde tik uz „krug dvojke“. Ispred Cvetkove pijace ekstremno siromašni prodaju siromašnima stvari od kojih su većinu našli po kontejnerima. Svakog dana na ulici, kada šetate, možete videti zadnjicu i noge nekog siromaha kako vise iz kontejnera. Međutim, vidici su suženi kada se vozite automobilima sa zatamnjenim staklima. Kroz njih se ekstremno siromaštvo teže nazire. Razumljivo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
