Kabinet i siromaštvo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Meni je ova izjava odmah u top 5 naj – ogavnijih izjava stoleca, ne godine.
   Ja kao zaposleno lice, i majka dvoje dece primam oko 34 hilj. Dinara mesecno, suprug nezaposlen, jedan student i jedan djak, nas 4 imamo nesto preko 7 hilj, Dinara po clanu domacinstva ako podelimo moju impozantnu platu…srecom ne placamo kiriju, imamo svoj dom. Dakle, ja se sa svojom „nadprosecnom “ zaradom osecam siromasno. tako da uopste ne zelim da ulazim, iz postovanja prema drugim ljudima, u raspravu sta je ekstremno a sta je samo siromastvo. Jer je sramotno i jezivo stanje u zemlji, da zivimo u strahu da li ce neko da se razboli pa da nemamo para za lekove, ili da li cete moci da posaljete dete na ekskurziju, ili da li cete imati dovoljno para, pod uslovom da nema vanrednih troskova u toku meseca, da budete siti i cisti. I to traje godinama i godinama i nikada se nista ne menja, pa onda imati hrabrost i drskost izjaviti ovako nesto …jeste javno ponizenje gradjana.

   1. Nama su pre neku godinu uskratili povećanja od 6% i 4% kao da bi tih 20€ bilo previše za administrativnu boraniju. Sa ovim povećanjem nemamo ni 30.000. Podeli to na porez, račune, lekove, knjige za đake, robu iz prodavnice polovne odeće, itd, za 4-oro, pa ćeš videti da tu nema ni 200 dinara dnevno. O 500€ možemo da sanjamo. Ana B. sa partnerkom živi u Holandiji a ovde nama soli pamet kako se lepo živi u Srbiji. Sram te bilo Ana!

2. bravo za danas!

3. Moja porodica je na granici siromaštva. Ne znam, kako ostali, ali mi jedva krpimo kraj s krajem. Moja plata je 53.000 neto, supruga je profesorka francuskog jezika, bez posla, pritom bolesna. Dvoje dece, osnovci. Kirija nam je 200€, bez ostalih režija. Ja držim časove matematike i fizike i to nas spasava, inače bi bi bukvalno bili gladni. Svako veče računam, kako ću i šta ću, tako sa brigama i zaspim. Jedina sreća u životu su mi moje dve ćerke – princeze, one mi daju snagu da izdržim. Nadam se da će biti bolje, pozdrav svima.

4. Da je lupila lupila !Trbala je da kaze boricemo se da iskorenimo ekstemno siromastvo ovako se zakopala nepromisljeno.

5. Siromašni su žrtvovali svoje, i živote svojih porodica, zbog patriotizma, nacionalizma, Kosova, radikala, Slobe, Karlovca i Karlobaga, mržnje prema različitima, ljubavi prema prljavim cipelama, straha od knjige, zbog Šešelja, zbog podaničkog odnosa prema vladarima, nostolgije za Titom… Malo se ljudi u svetu rode bogati, oni preostali se trude da napreduju, da uče, da postaju bolji. Kod nas postoji jedna neraskidiva veza izmedju siromaštva i želje da se ostane isti, da se ništa ne promeni, gde se generacije trude da nalikuju svojim precima bežeći glavom bez obzira od pošasti koje donosi savremeni svet. Zato smo i postali kvazi materijalno društvo u kome oni koji žive sa 50 evra mesečno preziru i zavide onima koji žive sa 100 evra mesečno, nadajući se da će jednog dana zauzeti njihovo mesto. U pauzama izmedju naleta mržnje i zbunjenosti odlaze na grobove svojih predaka kako bi se zaklinjali u svoju doslednost nepromenjivosti, a posle se sve to zalije domaćom rakijom. Tako bi i deda uradio.