Po političkim kuloarima se odavno priča da se vrhunska izraelska agencija koja je radila pobedničke izborne kampanje za Vučićevu Srpsku naprednu stranku povukla.
Moguće da te glasine nisu tačne, ali jedno očigledno jeste, Vučićev marketing više ne deluje, ma koliko da je on spreman da zloupotrebljava javne izvore u tu svrhu. A glavni javni izvor je funkcija predsednika, kao što je ranije bila i funkcija koordinatora službi bezbednosti, ili premijera, ili prvog potpredsednika vlade.
Kad protesti opozicije, zvali se građanskim ili političkim, nisu splasli i sveli se na nekoliko stotina pristalica u Beogradu, kada su se proširili po drugim gradovima, svejedno sa velikim ili malim odzivom, konačno i kada su profesori i studenti iskazali podršku tom buntu, Vučić je pokazao svoje pravo političko lice.
Nije da nam to lice nije dobro poznato, kao i mnoge od maski koje ponekad navlači. Ali, ono što je pravo i što je suština, to je da Vučić nema drugu politiku sem kampanje. Tako i sada, nema politički potez protiv bunta na ulicama, sem marketinga. A to znači da oglasi, kao da je to ime izborne liste, pohod „Budućnost Srbije“ po varošima gde će razgovarati sa ljudima i ubeđivati ih da i dalje pristaju da im on bude vladar. Vučić, koji toliko proziva opoziciju da nije u stanju ništa politički da smisli, sada je smislio da reprizira svoje ranije kampanje. To je u jesen 2016. recimo bilo seljenje Vlade Srbije u Niš, sećate se, tada su jedini ministri koji su prespavali u kasarni zajedno sa Vučićem u svojstvu premijera bili Zlatibor Lončar, Ana Brnabić i valjda Vulin.
Sećate li se, neki mesec pre Niša, bila je kampanja – Vučić prima u sedištu Vlade u Nemanjinoj građane od est ujutru, pa do uveče i rešava im probleme. A uoči vanrednih izbora 2016. pominjao je hiljadu novih toaleta po školama. Ali, sve su to bile kampanje u odsustvu opozicije. Ovo je prvi put da jednu kampanju vodi u uslovima njenog prisustva.
I to prisustvo, a Savez za Srbiju uspeo je konačno da stvori opoziciju, makar se Dragan Đilas ne otimao za liderstvo, jeste upravo ono što čini da zakoni rijalitija ruše Vučićeve kampanje. Jer, nije stvar u tome kako neko reče, da rijaliti postaje dosadan i naporan jer traži sve više negativnih osećanja, već upravo u nečemu drugom. Rijaliti dojadi kad se pojavi drugi, zanimljiviji program.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
