Igor Radojičić, predsednik Skupštine RS, otišao je tako daleko da je stanje u BiH uporedio sa Bliskim istokom. Sumnju u minimalni domet krize, ipak, podgrevaju i reči samog Incka koji je u nedelju, posle mise u banjalučkoj katedrali, inspiraciju potražio u Jevanđelju i Miloradu Dodiku i saradnicima poručio: „Ko seje mržnju, žnjeće mržnju.“

„Inckovi“ zakoni, koji se odnose na distrikt Brčko i regulišu promene državljanstva građana, snabdevanje strujom i podelu sredstava od sukcesije bivše SFRJ, za čelnike RS predstavljaju kršenje Dejtonskog sporazuma i zadiranje u nadležnosti entiteta. Incko, pak, poručuje da su zakoni uslov transformacije njegove kancelarije u predstavništvo Evropske unije. Transformaciju podržavaju i Sarajevo i Banjaluka, ali s različitim očekivanjima. Sarajevo priželjkuje jačanje, Banjaluka labavljenje države.

Incko ističe i da za svoje poteze ima podršku Saveta za implementaciju mira, što možda nije sasvim tačno. Predstavnika u ovom telu ima i Moskva koja, kako je nedavno indirektno izjavio jedan bosanski diplomata, podržava samo RS. Predstavnici Rusije i drugih zemalja koje su snažno prisutne u BiH, uvek će isticati svoju privrženost Dejtonu i poštovanju volje građana oba entiteta. Načelna saglasnost postoji, ali tumačenja Dejtona i volje građana uglavnom su raznolika, kao i interesi. Beograd, takođe, ističe svoju privrženost Dejtonu i celovitoj BiH. Ali kad Boris Tadić naprasno osvane na Palama, to će bar pola Bosne shvatiti kao dobar vic.

Budući da se u BiH gore od raznih napetosti tresu već godinama, Incko možda ne greši kad govori o krizici. Međutim, „miš„, kao posledica, donosi utehu, ali ne i rešenje. Sledeći tu logiku, RS zbog sukoba sa Inckom i mogućeg povlačenja iz institucija BiH neće dospeti u izolaciju i sukob sa svetom, kako prognozira bivši visoki predstavnik Petrič, što jeste dobro.

Loše je što BiH, u celini, nastavlja da tapka u mestu. Na evropskom začelju. Bez konkretne podrške Evropske unije, beznadežno zaokupljene sobom, teško da će se stvari pomaći u dogledno vreme.