Krizne pouke 1

Za sada deluje da je Vladina prognoza od minus jedan odsto dosta bliža stvarnosti nego prognoze međunarodnih finansijskih institucija (MFI).

Ovo u slučaju da do kraja godine ne dođe do novog pogoršanja epidemiološke situacije (a trenutna situacija sa virusom u Evropi ne izgleda obećavajuće) i novih mera zatvaranja koje bi pogodile privredu kada bi sve ove prognoze pale u vodu.

Ovo je u stvari i glavna poruka svih izveštaja i procena: neizvesnost koja prati ekonomiju ove godine (i sledeće) je nezapamćena.

Početkom godine dok je virus harao uglavnom po Kini i Italiji delovalo je da će proći brzo i bez velikih posledica.

U martu i aprilu kada je pola sveta bilo zatvoreno prognoze su bile katastrofalne, da bi u junu kada se situacija smirila i prognoze postale optimističnije. Jedno je jasno, na projekcije, ma čije bile, ne treba se oslanjati previše.

Takođe, nema mnogo ni smisla u traženju nekih skrivenih namera u konzervativnim procenama MFI, već je bolje izvući lekcije iz ove i prethodnih kriza kako bi se vodila što pametnija ekonomska politika.

Podsećanja radi ni 2009. godine Srbija nije imala duboku recesiju kao neke druge zemlje, na primer baltičke koje su imale pad od 15 i 20 odsto.

Ali one su tada primenile mere štednje, dovele svoje javne finansije u red i nakon toga krenule u oporavak neprekinut do sada.

Srbija je od tada imala još dve recesione godine i čitavu deceniju stagnacije, pre nego što je ušla u sređivanje javnih finansija. Dakle, ne treba se uljuljkivati u uspeh iz jedne godine, već učiniti sve da ekonomija bude što zdravija i otpornija.

Još jedan razlog zašto se ne treba previše opuštati je i razlog zašto je naša privreda, do sada, prošla bolje od razvijenih zemalja.

Razlog je – nerazvijenost. Preveliko oslanjanje na poljoprivredu (stručnjaci ne pamte tri godine za redom ovako dobrih prinosa) i proizvodnju egzistencijalnih proizvoda nižih faza prerade, oblasti najmanje pogođenih krizom i mali značaj turizma za privredu omogućili su nam da se nadamo da možemo čak i da izbegnemo pad BDP-a.

Ali treba imati na umu da krize kratko traju, a da posle kajmak kupe oni sa visokim tehnologijama, specijalizovanom industrijom i razvijenim sektorom usluga.

Te zemlje su uglavnom iz reda onih sa tržišnom privredom, gde se čuva i poštuje privatno vlasništvo, gde je korupcija suzbijena, gde zakoni važe za sve i gde je sloboda govora zagarantovana (ovih izgleda da ima sve manje).

I dok nam ekonomija ide napred, kada pogledamo izveštaje Evropske komisije izgleda da u ovim oblastima idemo unazad. Istorija nas uči da društvo i ekonomija ne mogu dugo da idu u različitim smerovima.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.