Pa, umesto da imaju muku da ljude u vreme već uveliko godišnjih odmora nekako zabave i privuku čitanju novina reportažama o raznim čudima i karakondžulama koja se iznenada i niotkud pojavljuju, kako je to, tvrde poznavaoci, bilo u neka srećnija vremena, novinari udare po ozbiljnim temama u muci da za njih nađu relevantne sagovornike. LJude na odmorima takve teme umaraju ili, što je gore, zabavljaju, a oni za koje predaha nema i tako su zabavljeni sopstvenom mukom. Stvar, dakle, prođe, uz malo buke i besa, i nastavi se dalje kao da se ništa nije dogodilo. A jeste. Iako su se tektonski poremećaji najvećih razmera već desili, svaki novi, mali potres može da nagovesti ponovo neki veći.

Nestaje Beograd onakav kakav je poznavala većina njegovih punoletnih građana, železnica je odavno na izdisaju pa je i Železnička stanica u centru grada, po mišljenju nekih, višak, a mesto mahalskih Sava, niču Sava nove, rečju onog čuvenog ratnog zločinca samoubice, gradi se lepši i stariji grad. Da li je onda čudno, da li ikoga više uzbuđuje što je na čelu Centra, smandrljanog za sve najznačajnije beogradske festivale, ali i dočeke Novih godina i slične manifestacije, čovek čije su kvalifikacije – producent i urednik Pinka, kompozitor hitova za Cece, Saše, Nataše i ostale, „ponosni član SNS-a“ i tome slično?

Reakcija onog dela (kulturne) javnosti koju čitava stvar ipak zabrinjava mogla bi se sažeti u dve ključne problematične tačke – „koncept“ kulture koju zastupa novi direktor pomenutog Centra – „zabava i razonoda“ i njegove „kvalifikacije“, tj. „stručnost“ za koju nekako najbitnije ispada članstvo u partiji koje sam ističe. Nije li zaista vrhunski cinizam da će se pola veka Beogradskih muzičkih svečanosti, najvažnijeg festivala klasične muzike ovoga grada, obeležiti i organizovati na čelu sa čovekom koji komponuje turbo folk muziku? Ili smo možda previše tankoćutni i samo se još nismo adaptirali? Pa nismo li se slično pitali i za sadašnju gradsku sekretarku za kulturu – o njenoj adekvatnosti na mertu direktorke kulturnog centra ovoga grada, da bi se ona potom „vinula“ do mesta čoveka najvažnijeg za čitavu kulturu Beograda? Ko zna, možda ćemo i pominjani mogući izbor predsednice Skupštine Srbije za mesto ministarke kulture uskoro videti kao bolji izbor.