Ako išta politički bude došlo glave ovoj naprednjačkoj vlasti, to je njihova potreba da budu uvek, svuda i apsolutno nepobedivi.
Neko bi to doduše nazvao neugaslim duhom radikalizma koji živi unutar SNS-a, zajedno sa osnivačima – tom grupom liberalnih radikala uteklih od Šešelja pre sada već 12 godina.
Zašto će oboriti sami sebe svojom nepobedivošću?
Pa zato što ljudima sve dosadi, pa i to što je neko nepobediv.
Uzmimo primer ovog vikenda – šta smo saznali u vestima Pinka i provladinih televizija o subotnjem protestu „1 od 5 miliona“?
Da je masa – o da, za potrebe provladine propagandne demonstranti mogu biti masa ili šačica, zavisi od konteksta, kao što Srđan Marković može biti i „propali student“ i „marsovac“ – provalila u Hram Svetog Save.
I prilikom te navale polomila mehanizam kojim se zatvaraju vrata hrama, koji je još u fazi dekorisanja, te da su tu i skele neophodne za ikonopisačke radove, te da su vrata morala čitave noći da budu otvorena…
To sve dokumentovanog izjavom sveštenog lica, verovatno ni krivog ni dužnog, pošto su vrata stvarno zabagovala.
Samo što ovde nije stvar ni u kakvoj brzi ni za bravu, ni za sveštenike, ni za hram. Stvar je u stalnoj potrebi da se ocrni opozicija, i u još većoj potrebi da se uzvrati onako kako se nije moglo uzvratiti pre tačno godinu dana.
Jer, tada 16. januara 2019. antivučićevska opozicija i nezadovoljni demonstranti bili su u velikom naletu – održana je masovna šetnja sa istom temom kao i sad.
A to je godišnjica i dalje nerasvetljenog ubistva Olivera Ivanovića, političkog protivnika SNS i njenog kosovskog ogranka Srpske liste.
Pre godinu dana ta protestna šetnja za Olivera bila je izuzetno masovna, ljudi su nosili sveće, a potom su na društvene mreže okačili da su im vrata Hrama Svetog Save bila zatvorena i da nisu mogli da uđu.
Pristalice opozicije su dominirale i na društvenim mrežama objavljujući da je neko od nadležnih trebalo samo lepo da im kaže da ne mogu da uđu jer se sutra na tom istom mestu očekuje ruski predsednik Putin, te stoga bezbednosni protokoli ne dozvoljavaju masovni dolazak u hram.
Pamteći tu dominaciju, sada vlastodršci sami sebe namiruju i leče „traumu“ od pre godinu dana, proživljavajući katarzično ponovo tu situaciju i onako kako žele sebe da vide – kao „žrtve“ zle opozicije.
U jednom trenutku, međutim, ispostaviće se da ih ama baš niko drugi tako ne vidi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
