Za ekonomiste, statistički podaci predstavljali bi smehotresno štivo samo kada ne bi svedočili o snazi brojeva kojima se manipuliše javnim mnenjem i usput, onemogućava svaka naučna analiza društvene i privredne stvarnosti.
Lepa slika kojoj se ni prosečan građanin ne može načuditi, a trebalo bi da ilustruje pregoran rad naše Vlade i uspeh u pokretanju razvojnog zamajca, „najupečatljivije“ se gradi iz saopštenja o drastičnom, istorijskom padu stope nezaposlenosti i isto takvom rastu zaposlenosti. To je toliko umilna muzika za uši prosečnog, nezaposlenog građanina. Ili zaposlenog, kome poslodavac ne plaća ni minimalac. Ili radnika u sivoj zoni, na crnom tržištu. Ona daje nadu da kada se spiskovi sa biroa istanje, a sudeći po saopštenjima svakim danom su, u svakom pogledu, sve tanji – i oni će moći da se svrstaju u srećnike koji će na kraju radnog veka dočekati penziju. Pa makar i umanjenu, ali svakako najveću u istoriji.
I bilo bi to sjajno da se u priču o rastu zaposlenosti koju je plasirao Republički zavod za statistiku, a prihvatili i tumačili gotovo svi iz Vlade plus predsednik Srbije, nije umešao Fiskalni savet i sve pokvario. Kažu da ti podaci nisu verodostojni.
Tako je započela polemika u kojoj je državna statistika tvrdila kako su dobijeni pokazatelji rađeni na osnovu međunarodno priznate metodologije, odnosno anketom koja stanje zaposlenosti meri na osnovu odgovora dobijenih od 10.000 ispitanih domaćinstava ili 0,004 odsto od ukupnog broja koji dostiže 2,5 miliona porodica.
Fiskalni savet je, međutim, utvrdio da u tim odgovorima, ili njihovom statističkom tumačenju, nešto ne štima. Ako je porastao broj zaposlenih, trebalo je da se uvećaju uplate u PIO i zdravstvenom fondu. A nisu. Trebalo bi da se to odrazi i na rast bruto društvenog proizvoda. A nije ni tu. Ni u rastu industrijske proizvodnje. Samo u glavama političara blistaju cifre koje su od 2012. kada je stopa nezaposlenosti iznosila više od 25 odsto, pale u prošloj godini na „istorijski minimum“ od 11,3 odsto. Kako?
Možda je jedan od odgovora to što na hiljade mladih bez posla napušta zemlju i „skida“ se sa evidencije. Ili u tome što statistika u zaposlene svrstava i one koji bar jedan sat u nedelji imaju plaćen bilo kakav rad, makar i onaj na crnom tržištu. Ili u kreativnom tumačenju inače delikatne i nedovoljno definisane oblasti. Svejedno. Rezultati su tako lepi da bi bila šteta kada ih vlast ne bi iskoristila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
