Potom bi na toj zemlji trebalo podići proizvodni pogon. Kako kada za dozvolu mora da se čeka mesecima i mesecima. Gde je tu izgradnja prilaznog puta, ostala infrastruktura… Onda bi trebalo uhvatiti se u koštac s državnom administracijom. Na svaku platu radniku još 60 odsto državi, pa ta ista država traži da se plati PDV u dan, a sama kasni s povraćajem. Ako se kojim slučajem investitor uhvati u kolo s nekom domaćom neozbiljnom firmom potrebno je i više od godinu dana da preko suda naplati ono što mu se duguje.

Naravno, mora se pokušavati, makar i okupljanjima na salašima. Političari pogotovo moraju, da bismo pomislili da zaista nešto rade na privlačenju investicija. Problem je u tome što debelo kasne. Odavno je trebalo usvojiti zakon o izgradnji o kojem se sada naveliko raspreda. I pre toga trebalo je završiti Koridor 10. Zato gotovo smešno zvuče tvrdnje da će se zbog krize investitori preseliti kod nas jer je proizvodnja jeftinija. To slušamo godinama, pa se na prste mogu nabrojati one kompanije koje su došle u Srbiju sledeći tu logiku. Ako i bude toga, moraćemo da sačekamo dok se kompanije oporave od krize. Novca za investicije sada nema. Zato je potrebno pauzu iskoristiti za brže uklanjanje nepotrebnih administrativnih barijera, a ne da se i na tome samo deklarativno radi. Pogotovo kada se ima u vidu koliko se u nekim opštinama radi, a u nekim ne radi na poboljšanju ambijenta, a na najvišem nivou iskazuju se lepe želje da bude postignut ravnomerniji regionalni razvoj. Bez toga, investitori se neće zaigrati puno kod nas.