Ako nema još nešto važno što ne znamo, a to uz naše političare sklone permanentnom predizbornom glumatanju nikako ne treba isključiti, ostavka Lazara Krstića, jednog od 28.000 bivših mekinzijevaca rasutih po svetu, na mesto našeg ministra finansija, zaslužuje svaki respekt. Krstić je objavio da njegov predlog za sređivanje javnih finansija nije prihvaćen i da on neće da ostane u Vladi Srbije i sprovodi – ne sprovodi koncept iza koga ne stoji. A mogao je i da ostane na svom mestu, pa da nam posle priča šta su sve, mimo njegove volje, skrivili njegovi sadrugovi za vladinim stolom.
Drugo, što takođe zaslužuje respekt, Krstić je svoje zahteve kvantifikovao i precizne brojke o tome takođe objavio što je kod nas gotovo nezapamćen slučaj. Da neko sa visoke državne funkcije objavi da se sam zalagao za povećanje struje od 30 odsto i otpuštanje 160.000 zaposlenih (u javnom sektoru) – to još nismo čuli. Eto, recimo, Krstićev kolega Aleksandar Vulin tvrdi da su Zakonom o radu oštro skresane otpremnine da bi se lakše zapošljavalo, a ne otpuštalo. Što protivreči, recimo, izveštaju Evropske komisije za Srbiju, koji tvrdi da će broj nezaposlenih u našoj zemlji rasti i ove i sledeće godine. I ni pred streljačkim stojem Vulin ne bi izgovorio da se tim Zakonom smanjuju plate, ali izgleda ne i dovoljno, ne i za celih 15 odsto, kako je izračunao Krstić. A ako se smanjuju plate, smanjuju se valjda i penzije, ali ne i dovoljno, ne i za 20-25 odsto koliko je tražio Krstić. Zakon o radu će biti izglasan a da dosad nismo pred očima imali obračun šta će nam tačno i u kom roku doneti. Ostaje nam da čekamo i verujemo da Vučić i Vulin znaju.
Nešto manje direktan Krstić je bio oko preduzeća u restrukturiranju, mada se iz onoga što je rekao da naslutiti da vlada pojma nema šta će sa tim ogromnim problemom sem da ga dalje odlaže jer i sami vidimo da ništa ne radi na njegovom rešavanju. A sve napred navedeno ministar finansija u ostavci je uprskao kad je u jezik brojki koje su trebalo da nas i probude i otrezne jednim udarcem, odjednom ubacio meko srce. Naravno, našeg premijera. E, to je, pored nekih čisto ekonomskih pitanja, pobudilo i opravdane sumnje da je Krstić najpre onako oštar bio po narudžbi, kako bismo zaključili odahnuvši: Uh, još smo dobro prošli. Zahvaljujući mekom Vučićevom srcu. I dok eventualno uznemirenje zbog Zakona o radu ne legne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
