Za Milorada Dodika nije bilo dileme – turski premijer Redžep Tajip Erdogan preti, a Turska je remetilački faktor u Bosni i Hercegovini koji ohrabruje „Bošnjake“ da se ponašaju osiono prema druga dva konstitutivna naroda.
Šef diplomatije Ivica Dačić je umerenije reagovao na napise prema kojima je Erdogan rekao da će „100 miliona Turaka stati uz Bošnjake ako ih neko dira“ i da će „ako ih neko dira“ – ko li bi to mogao da bude – turski ratni brodovi da uplove u Neum. Dačić je bio malčice rezervisan prema izveštajima o još jednom, navodnom, Erdoganovom ispadu, ali je bio još rezervisaniji prema krajnje dobronamernoj politici Ankare na Balkanu u koju Beograd turske diplomate uveravaju pošto je čitava stvar izazvala dramu.
Otkud Dačićeva rezervisanost prema Turskoj? Pa otud što je Erdogan i ranije, kako je podsetio, davao kontroverzne izjave poput one „Kosovo je Turska“, takođe neuverljivo demantovane, i one da mu je, to jest Erdoganu, rahmetli Alija Izetbegović „ostavio Bosnu i Hercegovinu u amanet“.
Najmekša srca bio je premijer Vučić. Bratski je ugostio Dodika na „hitne konsultacije“, potom se sreo i sa turskim ambasadorom koji ga je uveravao da Srbiju i Tursku i Srbe i Turke hoće da rastave neki ljudi zli. Naposletku je Vučić rekao da želi da veruje kako Erdogan tako nešto nije rekao.
Da li je Erdogan pretio ili nije? Teško da ćemo pouzdano znati.
Dosadašnje iskustvo na koje je, pored ostalih, ukazao i Dačić, uči nas da je podozrenje opravdano. Takođe, inicijativa da turska flota dođe u Neum zaista je podneta. Doduše ne da napadne Bosnu i Hercegovinu, već na manevre. Ili da pruži podršku suverenitetu BiH, kako je to Erdogan, navodno, rekao. Ima li tome smisla drugo je pitanje, ali brod ne može da dođe bez saglasnosti u Predsedništvu BiH. A saglasnosti, ranije je rečeno, nema.
Zanimljivo je i to što je Vučić kazao da „očekuje od Evropske unije, a posebno od Nemačke, da pomognu očuvanju regionalnog mira i bezbednosti“. Ako se vratimo u davno prohujala vremena pa pretpostavimo da je Turska „sila zaštitnica“ Bosne (Bošnjaka), treba li Srbima njihova sila zaštitnica? Da je Vučić tako razmišljao, mogao je da apeluje na Rusiju. Ipak, odlučio se na EU, što je racionalan stav, ali i na toliko mu fascinantnu Nemačku. Ono „Balkan balkanskim narodima“, bukvalno shvaćeno, ne zvuči baš ostvarljivo. Ali uzajamno sređivanje zajedničkog dvorišta bolje je od tutorstva bilo koga sa strane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
