Ima li veze napad metalnim šipkama na radijskog novinara Daška Milinovića u Novom Sadu u petak uveče sa vešću od dan ranije da je Apelacioni sud u Kragujevcu ukinuo presudu za napad na Borka Stefanovića u Kruševcu i vratio predmet na ponovno suđenje?
Jesu li napadači na Milinovića bili inspirisani time što je tužilaštvo, umesto da napad na Stefanovića i njegove kolege iz Levice Srbije Bobana Jovanovića i Marka Dimića, kao i policajca Dejana Palibrka, okarakteriše kao pokušaj ubistva, kvalifikuje kao izazivanje nereda na javnom skupu i time, kako kaže, pravni zastupnik Stefanovića formuliše optužnicu koja ne bi postavljala previše pitanja i koja bi donela minimalne kazne?
Hoće li tužilaštvo i prema njima biti blago i neće ulaziti u razloge njihovog napada na radijskog voditelja?
Sve su to pitanja koja se u pravnim državama podrazumevaju, ali na kojima javnost u Srbiji mora da insistira jer iskustvo pokazuje da se preko ovakvih napada ne sme olako prelaziti.
Iako direktne veze između ova dva napada nema, ali je činjenica da se napadi na političke neistomišljenike nastavljaju i da se verbalno nasilje iz Skupštine i sa ekrana nacionalnih frekvencija na kojima gostuju predstavnici vlasti odavno prenelo na ulice.
Osim opozicionih političara sada i javne ličnosti koje ne misle kao naprednjaci i njihov vođa moraju da najpre paze šta, kada i kako pričaju, a zatim i da razmišljaju hoće li zbog toga neko da ih fizički napadne.
Ono što se može zaključiti iz odnosa policije, tužilaštva i sudova prema napadima na političke neistomišljenike je da je pravosudni sistem u jakom i čvrstom zagrljaju vlasti, te da su formulacije poput vladavine prava ili pravne države samo puke reči bez suštinskog značaja u praksi u Srbiji.
Takođe, može se s pravom zaključiti da napadači na Stefanovića moguće imaju političke zaštitnike i inspiratore, budući da su i ranije bili osuđivani i da su bili u kontaktu sa kriminalom.
Ali zatvorske kazne za njih od po četiri i tri i po godine Apelacioni sud ipak poništava iz proceduralnih razloga, te se kako Stefanovića kaže, tom odlukom demonstrira iživljavanje nad žrtvama i ruganje pravdi.
U takvoj situaciji nije ni čudo što se obični građani sve više povlače iz politike i sve manje i ređe izlaze na ulice čak i ako imaju realni problem.
Osećaj sigurnosti pred sudom i pravdom sveden je na minimum za one koji gledaju svoja posla i nisu članovi vladajuće kaste, dok se na svakom koraku može videti kako vladajuća kamarila i oni koji su spremni da joj služe bez ikakavih skrupula uzimaju šta god hoće za sebe, od posla, preko fotelja, povlastica i privilegija, javnih površina, do novca iz lokalnih i državnog budžeta.
Podignuta plava krvava košulja Borka Stefanovića iz novembra 2018. postala je zastava koja je pod sobom okupila na hiljade građana širom Srbije u protest „Stop krvavim košuljama“, koji su mesecima hodali ulicama svojih gradova, tražeći pravdu i oslobađanje od ovog režima.
To nisu uspeli da postignu ni dve i po godine kasnije, a čini se da im i snage i motiva za borbu ponestaje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
