Nestala istina o nestalima

Obeležavanje 30. avgusta, Međunarodnog dana nestalih, i ove godine proteklo je u znaku protestnih šetnji zbog zastoja ekshumacija i identifikacije posmrtnih ostataka nastradalih u ratovima u periodu između 1991. i 1999. na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Šef Misije EU na Kosovu (Euleks) Iv de Kermabon naglašava da potpunog pomirenja i obnavljanja društva neće biti sve dok porodice nestalih i društvo ne dobiju odgovore o nestalim osobama. Predsednik Vladine komisije za nestala lica Veljko Odalović ukazuje na to da se na Kosovu i Metohiji 1.886 osoba vodi kao nestalo, od kojih je 537 Srba i ostalih nealbanaca.

S druge strane, i ove godine porodice nastradalih okupile su se u Gračanici, tražeći istinu o nestalim i kidnapovanim rođacima na Kosovu. Na skupu je istaknuto da se nad porodicama žrtava i danas vrši zločin i da neće dozvoliti da istina o nestalima umre.

Fond za humanitarno pravo predstavio je, povodom Međunarodnog dana nestalih, rezultate popisa ubijenih i nestalih Srba i drugih nealbanaca na Kosovu, koji govore da se još ne zna sudbina 557 ljudi. Izvršna direktorka Fonda Nataša Kandić ukazuje na to da porodice svih žrtava iz regiona smatraju da su vlade odgovorne za to što se ne smanjuje broj nestalih, a nema ni političke volje da se masovne grobnice ekshumiraju. Čini se da je Kandićeva, koja je neretko optuživana da se bavi isključivo nesrpskim žrtvama, pokazala doslednost u ispunjavanju principa kojim Fond „istražuje ratne zločine i povrede ljudskih prava u prošlosti na Kosovu u cilju sprečavanja manipulacija brojem žrtava, i u cilju formiranja istorijskog pamćenja i obrazovanja mlade generacije o nasleđu prošlosti“. Problem nestalih u ratovima se godinama gura u stranu u svim zemljama regiona. A reč je o jednom od osnovnih preduslova izgradnje poverenja i suočavanja s prošlošću. Takođe, porodicama nastradalih, ali i celom društvu, potrebna je istina o sudbini njihovih najbližih i sunarodnika. Ma kakva ona bila.