Nova skupština i nova vlada 1

Dakle, tamo gde se u maju glasalo pod maskama o vanrednom stranju zbog korona pandemije. Polaganje zakletve mora biti održano, po zakonskom roku, 30 dana od proglašenja rezultata, 5. jula.

Radulović je pozvao svoje pristalice i na demonstracije već od nedelje, 2. avgusta, ceneći verovatno da će nedelja biti odabrana za taj svečani dan. Poziv glasi da „falsifikovane izbore“ treba oboriti i zbog višeg cilja – da se odbrani Kosovo, jer je to jedini način da se izbegne da nova skupština prihvati ultimatum Angele Merkel o priznavanju kosovske nezavisnosti.

Problem je međutim u tome što je Radulović na tim izborima, koje sad obara, učestvovao i njegova lista Suverenisti nije prešla cenzus, osvojivši 2,32 odsto glasova, a do praga od tri odsto je nedostajalo oko 21.000 glasova.

Da bi to obaranje izbora imalo ozbiljnost, zajedno bi trebalo da nastupe tri liste najbliže cenzusu, dakle monarhisti Žike Gojkovića, radulovićevci, ali i DSS Miloša Jovanovića, pa tek na kraju ako ih prihvate i Šešeljevi radikali, koji su imali najmanje, dva odsto, i kojima je nedostajalo preko 29.000 glasova.

Umesto takvog „tehničkog saveza“, izborni postupak su pokušali da ospore zajedno sa Radulovićem, na pravni način, oni koji su imali i manje od dva odsto – Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića, i manje od jedan odsto, Narodni blok Miroslava Parovića.

Srpska politička scena tako je došla u paradoksalnu situaciju da legitimitet Skupštine, a samim tim i vlade, sa većom težinom osporava opozicioni bojkot blok predvođen Draganom Đilasom nego učesnici izbora.

Ka tom će bloku, kao protivniku, zato biti usmerena i strategija formiranja Skupštine, a potom i Vlade. Ako je u prošlom sazivu Aleksandar Martinović bio šef parlamentarne grupe SNS kako bi uzvraćao adekvatno Šešelju, on će sada možda ostati na tom mestu kako bi nastavio da uzvraća Bošku Obradoviću iz bojkot bloka.

Isto važi i za premijerku Anu Brnabić, koja je Vučićev odgovor na optužbe da SNS nije u stanju da vodi liberalnu politiku.

Procene da će Vučić ovaj saziv žrtvovati već kroz dve godine i da su svi imenovani samo privremeno nisu ništa novo. Isto se tako i 2016. tvrdilo da će to biti samo godinu dana do predsedničkih izbora početkom 2017.

Opet se tako isto tvrdilo i u jesen 2017. da će vanrednih parlamentarnih izbora biti zajedno sa beogradskim u proleće 2018. Sada je ovaj saziv navodno žrtvovan ratu protiv korona pandemije i diplomatskom ratu za Kosovo i trajaće do 2022, kada će Vučić navodno istovremeno dati vanredne parlamentarne, predsedničke i beogradske izbore.

Staviti dakle sav ulog vlasti na jednu kartu. Da li će?

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.