Evropa ulazi u novo političko stanje – to je potpuno jasno nakon što se u sredu članice Unije u Briselu nisu složile o početku pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom o članstvu, a već u četvrtak objavile da je postignut dogovor o izlasku Velike Britanije iz EU.
Ova odluka je više puta odlagana dosad, i teoretski postoji mogućnost da se nešto promeni na sastanku šefova vlada EU, ali su šanse za to, praktično nepostojeće.
„Zamislite sad da ste u koži premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva i da ste se izložili unutrašnjim velikim rizicima da biste ispunili uslove koje su vam postavile vođi EU“, piše briselski portal Politiko. Prenosi i Vučićevu objavu na Tviteru: „Ja sam bio prisutan kad je Federika Mogerini Zoranu Zaevu obećala da će – čim se reši pitanje imena – do kraja godine biti pokrenuti pregovori. To se nije dogodilo i neće se dogoditi. A šta mi možemo očekivati kad je u pitanju Kosovo?“
Kočnicu za Skoplje i Tiranu podigao je Pariz, čiji je stav da moraju prvo da se reše veliki problemni unutar same EU, uključujući i posledice bregzita.
Na ukazivanje da bi drugi centri moći (Rusija, Kina) mogli da iskoriste ovaj trenutak za jačanje uticaja na Balkanu, zagovornici francuskog pristupa ukazuju da EU mora biti najviše zainteresovana za sebe i kako da reši svoje probleme, da bi mogla da bude delotvorna i za neko proširenje u neodređenoj budućnosti.
Činjenica je da je ovo odlaganje dalo nova krila svim evroskepticima na Balkanu, i još više antiglobalistima koji su evrointegracijski proces tumačili kao puzajuću brutalnu globalizaciju.
NJihovo političko oružje se puni pred sve bespomoćnijim zagovornicima ideje da je pristupanje Evropskoj uniji, ma koliko dugo i uslovljeno, isto što i reformisanje, demokratizacija i modernizacija nekadašnjih socijalističkih država.
Više od Prespanskog sporazuma zbog kog Zaevu preti poraz na izborima, dok je Cipras već poražen, više i od mogućeg sporazuma Vučića sa kosovskim Albancima, ovo odsustvo pristupanja EU radikalizuje Balkan. Zanimljivo je pak, kako se toga evropski zvaničnici najviše sete prilikom odlaska sa dužnosti.
Tako odlazeća šefica diplomatije EU Federika Mogerini ističe da je uvođenje Zapadnog Balkana u EU preduslov za „sprečavanje rata na našem kontinentu“. Međutim, i njoj i sazivu Evropske komisije koji upravo okončava svoj mandat, može se zameriti manjak političke volje i operativnosti da podrže snage na Balkanu koje svoju političku sudbinu vezuju za EU, verujući možda i više u Evropu, od Evrope same.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
