Jedna, nimalo sporedna stvar jasna je nakon Dačićeve posete Americi: Amerika je, za one koji to nisu znali, pouzdan partner. Jedini uslov za to je da naspram sebe takođe ima pouzdanog partnera. Srpski premijer procenjen je da je takav. Zato mu je američka strana otvorila vrata svojih najvećih kompanija u kojima je Srbiji ponuđeno da potraži nišu za očajničke potrebe svoje posustale ekonomije. Bilo je tako da je teško moguće da bude više gala nego što je bilo, od Majkrosofta do Orakla. Domaćini su delovali predusretljivo, što je, nema sumnje, obećavajuće, ali da li će se neko mašiti i za džep, posebno je i novo pitanje.
U stvari, na srpskoj je strani da sad proceni svoje prilike. Dačić deluje kao da je apsolutno svestan činjenice da najpre treba da zaboravi da je Amerika bila samo prijatan izlet. Ona će (Amerika) to zapravo biti tek ako se nešto uradi i kod kuće. Srpski premijer je ušao u onu priču – uostalom, staru američku – o tome da je svrsishodnije čoveka naučiti da peca nego mu dati gotovu ribu. On je sad junak te unekoliko surove glose.
Iako magistralna, ekonomija je ipak bila samo jedna dimenzija posete o kojoj je reč. Politika je, naravno, bila neizbežna. Dačić tu nije stigao dokle su svojevremeno stigli Đinđić i Koštunica, do američkog predsednika. Nismo zluradi, ali stvar je svojevremeno prilično pokvario Tadić, grešeći u svojoj upornosti da se – najčešće zbog formalnosti oko Kosova – nikad ne sretne sa Obamom. I izvesna ograničenja koja su pratila Dačićev susret sa potpredsednikom Bajdenom proizlazila su iz tog nasleđa. Nije bilo zajedničke konferencije za štampu, nije bilo ni nekih drugih neformalnih aktivnosti koje sastancima ove vrste možda ne daju težinu, ali im daju specifični politički šik. Ali, ipak se nije stajalo u mestu, niti se, ne daj bože, kretalo unazad. Suštinu te situacije izražava Bajdenovo saopštenje. Ono bez uvijanja deklariše Ameriku kao stranu vrlo zainteresovanu za jačanje partnerstva sa Srbijom, kao što bez uvijanja stavlja Kosovo u središte svojih interesovanja ovde. Poruka Vašingtona je: Briselski sporazum treba ispuniti bez ostatka. Pritom, govori se – nimalo neočekivano – o Srbiji i Kosovu kao o dve zemlje.
Nastavi li Srbija putem kojim je pošla, posebno ako bez kolebanja i efikasno bude ostvarivala svoju kosovsku agendu, to će se svakako reflektovati na dinamiziranje saradnje dveju ekonomija, i, ništa manje, na dalji rast političkih akcija Beograda u Vašingtonu. A tada, lakše će biti stići do američkog predsednika, i, što da ne, ni dolazak američkog predsednika u Beograd više ne bi bio nemoguća misija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
