Poslednji dani

Jasno je bilo od samog početka vladavine naprednjaka da neće podneti koegzistenciju vladavine DS u Vojvodini. Sada je jasno da ne mogu da je podnesu ni par meseci do izbora, pa rekonstruišu vlast na svega tri meseca. Takođe, utvrdilo se kao pravilo to da je u Srbiji nemoguće biti u koaliciji, ili podržavati jednu vladajuću partiju na republičkom, a drugu na pokrajinskom nivou. Sve se preslikava, što znači upravlja se isključivo iz stranačkih centrala, a u tim centralama uglavnom dominira jedan glas.

I pre raspisivanja martovskih, vanrednih republičkih izbora, pronalaženje načina da se demokrate smene u Vojvodini, bila je tema kojom se SNS bavio u javnosti. Mahali su još tada rezultatima lokalnih izbora u dve, tri vojvođanske opštine kao jasnim pokazateljima da je DS izgubila podršku građana u Pokrajini. Volja građana u razvijenim demokratskim društvima proverava se na četiri godine, a izabrana vlast povlači poteze i sprovodi svoju politiku po unapred utvrđenoj dinamici tokom trajanja mandata. Bez namere tvrđenja da je Pokrajinska vlada Bojana Pajtića i DS imala dobar plan razvoja, odnosno da su je naprednjaci inicijativom o rekonstrukciji u tome nasilno sprečili, ipak postoji princip čija izvesnost je lako proverljiva i na bilo kom drugom primeru.

Prevarili su se, izgleda, oni koji su mislili da će smena Dragana Đilasa sa čela DS da produži život vlasti demokrata u Vojvodini. Ako su naprednjaci i slali takve signale – da im je Pajtić prihvatljiviji sagovornik za eventualnu saradnju i dogovor – to značenje više ne postoji i ne može se tako razumeti.

Iako Pajtić pokušava da zadrži koalicione partnere, pa čak u istom danu kada, recimo, LSV izađe sa saopštenjem da je rekonstrukcija vojvođanske vlasti nužnost, a Nenad Čanak oceni premijera Vojvodine kao nekoga ko vrlo loše obavlja svoj posao – on javno kaže da se nada da ga Čanak neće ostaviti. Kraj je neizbežan.