Taman koliko je zvanični Beograd pozdravljao osnivanje i rad tzv. Specijalnog suda za ratne zločine u Hagu od 2015. godine, taman toliko se zvanična Priština opirala saradnji sa ovim sudom međunarodne zajednice.
azlozi su razumljivi – u fokusu većine istraga su bivši čelnici Oslobodilačke vojske Kosova, koji su od 2000. uglavnom iz uniformi prešli u odela i ušli u politiku.
Danas visoki funkcioneri Kosova na sve načine opstruišu rad ovog suda, baš kao što je to svojevremeno radio Slobodan Milošević u pokušaju da spreči istrage Haškog tribunala i zaštiti svoje saradnike na najvišim državnim funkcijama u SR Jugoslaviji koji su naređivali ili učestvovali u ubistvima Albanaca, Hrvata, Bošnjaka i drugih nesrba tokom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.
Posle brojnih kontroverzi i opstrukcija, curenja informacija o zaštićenim svedocima i mogućim okrivljenima, u Hagu je počelo suđenje bivšem oficiru OVK Saljihu Mustafi.
On je optužen za ratne zločine na Kosovu, proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo zarobljenika 1999. godine, a po optužnici, žrtve su uglavnom Albanci, dok je jedna osoba ubijena.
Mustafa je bio „komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije, koje je pripadala operativnoj zoni Lab OVK“.
Ipak, ovo suđenje u zasenak je bacilo pojavljivanje Agima Čekua, nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba OVK, bivšeg premijera i ministra odbrane Kosova, u svojstvu okrivljenog pred Specijalnim tužilaštvom u Hagu.
Pre njega istim putem je išao i Hašim Tači, bivši politički lider OVK i kasnije predsednik Kosova.
Ono što rad suda obeležava svih ovih godine su međunarodni odnosi, odnosno to što je osnivanje suda bilo od početka praćeno senkom pritiska velikih sila – pre svega SAD i Rusije.
Obe države su bile zainteresovane da se čelnicima OVK sudi za zločine – prvi zbog takozvanog privođenja kosovskih Albanaca na kompromis sa Beogradom i pacifizaciju regiona, što je na kraju rezultiralo dogovorom Beograda i Prištine pred predsednikom SAD Donaldom Trampom u Beloj kući, a drugi da bi se u javnosti prikazali kao zaštitnici Beograda, a i udarili koju packu Amerikancima zbog višedecenijske podrške kosovskim Albancima.
U suštini, i jedni i drugu stranu više zanimaju njihovi spoljnopolitički interesi.
Izvesno je da će i Beograd I Priština, kao poslušni đaci, morati da igraju po njihovoj melodiji.
Da li će sud opravdati poverenje, utvrditi istinu o zločinima i doneti pravdu porodicama žrtava, bilo da su Srbi ili Albanci, kao da malo koga interesuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
