Napravljen je jedan spisak lepih želja sa puno parola, a bez iole argumenata. Tako nešto da je pisao neko ko nije iz DS-a pa i da se razume. Ali, da ovako nešto priželjkuje neko ko to u praksi vrlo uspešno sabotira nesprovođenjem reformi izgleda pomalo bizarno. Kao prvi korak navodi se eliminisanje suvišnih propisa, a mi i dalje ustajemo ranom zorom da bismo izvadili ličnu kartu ili pasoš, preduzeća moraju da izgube milione na nepotrebnim šalterima. Gradiće infrastrukturu neko ko u budžetu za narednu godinu smanjuje izdatke za kapitalne investicije. Ima li tu nekog smisla?

Strategiju Društva ekonomista u Vladi su ismejali kao neozbiljnu jer ima samo šest strana. A strategija DS ima celih 19 (minus jedna za tabelu). To je bog zna kako ozbiljnije. Tih 19 strana napisalo je čak devet ljudi, svakom po dve. Velika mudrost.

Znaju li mudre glave iz DS-a da kada se BDP od 55 milijardi evra podeli sa 8.000 po čoveku to znači da će u Srbiji živeti 6,87 miliona ljudi iliti biće nas za pola miliona manje nego danas. Pola miliona. Kao glavni autor tog dokumenta istakao se lično, glavom i bradom, predsednik Boris Tadić. Ispod njegovog imena je i ime aktuelnog premijera Mirka Cvetkovića i vicepremijera Božidara Đelića. Gde će nestati ti ljudi ako će nam biti bolje i naše će žene više rađati jer će za to imati uslova i mladi neće morati da se sele na zapad? Da li će se prosperitet ove zemlje graditi na ekonomskom rastu ili na beloj kugi?