Zaštita u saopštenju pobrojanih simbola jednog naroda van matične države u instituciji oslobođenoj politike, pogotovo dnevne, i političkih stranaka kao njenog izvora, sasvim je legitimna. Očuvanje identiteta naroda zahteva predan rad, oslobođen političke pristrasnosti. Međutim, ne treba potceniti ni ulogu političkih stranaka. Cilj stranaka koje predstavljaju narode koji žive van svojih država-matica nije samo borba za vlast već i zaštita prava njenih birača.

Stranke u Crnoj Gori koje se izdaju za srpske, nebrojeno puta su se pokazale nesposobnim da racionalno artikulišu težnje tamošnjeg srpskog naroda i da brane njegova legitimna prava. Neke od njih, umesto toga, uporno su radile na osporavanju državnog statusa Crne Gore postajući, poput ovdašnjih radikala, vansistemske. Politika kratkog daha i pameti poslednji put demonstrirana je na ulici, oktobra prošle godine, pošto je Podgorica priznala Kosovo. Rezultat, pored ostalog, i takve politike je da su Srbi u Crnoj Gori, uprkos svojoj brojnosti, istorijskoj ulozi i snažnom nacionalnom osećanju na političkoj margini.

Otud je logično da svog „staratelja“ potraže drugde.

Interesantno je da je mitropolit Amfilohije demantovao da će Matica Srba biti osnovana uz njegov blagoslov, kao i da je Mitropolija osnivač matice. „Osnivanje kulturnih i nacionalnih organizacija, kao što je poznato, ne spada u nadležnosti Mitropolije ni mitropolita crnogorsko-primorskog“, ističe se u saopštenju Mitropolije.

Priča o očuvanju identiteta, ipak, ostaje u senci najave da će osnivačka skupština Matice Srba biti održana u manastiru Morači. To podseća na turska vremena. Pod Osmanlijama, Srbi su svoju kulturu i nacionalne osobenosti čuvali u crkvi. Druga mesta za to nisu ni postojala. Ali turske vlasti odavno nema. Od dolaska prosvetiteljstva na Balkan i stvaranja nacionalnih država, misija očuvanja nacionalne svesti iz crkve se seli u škole i državne institucije.

Dokle se god prava Srba u Crnoj Gori, pored ostalih i kulturna, budu štitila izvan sistema, što će reći van državnih institucija, najbrojniji „necrnogorci“, paradoksalno, nalaziće se u nekoj vrsti vakuuma i na margini.