Da li je javno mnjenje koje pokreću opozicione stranke i novi samonikli pokreti u vreme vladavine naprednjaka uspelo da spreči bilo kakav graditeljski zahvat u Beogradu?
Još gore, da li je ako već, ništa nije sprečeno, to javno mnjenje uspelo kod ljudi da izazove bunt, da uskrate podršku Srpskoj naprednoj stranici i Aleksandru Vučiću? Pa oni su koliko prošlog marta trijumfovali, osvojivši 64 od 110 mesta u beogradskom parlamentu, tako što su im se i prelili glasovi lista koje su ostale ispod cenzusa poput Ne davimo Beograd.
Kako je to uopšte bilo moguće posle onako masivnog urbanističkog nasilja radi megalomanskog projekta Beograd na vodi? Posle ulaska Beograda na stranice svetskih medija po najskupljoj novogodišnjoj jelci od 84.000 evra, pod dekorativnim osvetljenjem koje po ružnoći nadmašuje istrajavanje da svetli mesecima? Jedina nada ostaju i tek ovogodišnji protesti.
A, kada se jednom pređe linija i pređe u carstvo bezakonja, seča drveća na Ušću i na Kalemegdanu radi „seljenja“ zagrebačkog Sljemena u Beograd, kako to reče jedan profesor, odnosno radi gradnje gondole, postaje običan prizor. Običan za brutalnost kojom naprednjački establišment sprovodi svoje nazadne zamisli, maskirajući ih pregalaštvom u izgradnji.
Ta već opsesivna potreba da se svakom prilikom bezbroj puta ističu njihovi graditeljski poduhvati, kome tamo neko drveće ne može stajati na putu, kao ni neki ljudi koji misle da je to i njihov grad zato što žive u njemu, poprima sve opasnije razmere. Naravno, i da je vazduh u Beogradu vrlo lošeg kvaliteta, ali njega svi dišu, šta je problem ako se uskrati još poneko drvo i kiseonik koji ispušta?
U naprednjačkoj slici sveta, takvi detalji su smešni, uostalom, kod njih se zarađuje isključivo na račun opšteg i javnog interesa. Čak i da je vreme turske okupacije – kada je kalemegdanska tvrđava bila pravo vojno uporište, verovatno osmanlijski upravitelji Beograda ne bi tek tako mogli da sprovede seče i sve što im padne napamet.
I oni bi zazirali od pobune, za razliku od Gorana Vesića, koji dok je medijskih manipulacija i para, ne zazire ni od čega, posebno ne od ideja kako što više urnisati urbanističke zakonitosti. Samo ako će to delovati atraktivno i čudesno, samo ako će time moći da se privlači pažnja ljudi, dok im se iz džepova otima novac onako kako nisu ni svesni. I ne samo novac, već se ljutima otima i budućnost da žive u pristojnoj sredini sa zelenim i slobodnim površinama, i održivom infrastrukturom. A upravo je SNS-u budućnost glavna reč u kampanji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
