Da li je dobro da se tako suština poruka i zahteva sa protesta na kojima Trifunović govori gurnu u drugi plan.

I onda imamo logičnu zamenu teza i rasprave o tome koga je Sergej uvredio, a ne o autokratskoj vlasti, sveopštem kriminalu, fingiranju izbora…

Tako se rasipa vreme i energija onih koji traže promene, a izostaju rasprave o ne funkcionisanju tužilaštva, javnih servisa, o medijskom mraku, arčenju narodnih para kroz kojekakve telekomunikacione akvizicije, ne govori se o rasprodaji srpskih oranca. Samo naivan može verovati da bi tih rasprava bilo „da Sergej sve nije uprskao“. Ne bi, naravno, jer priroda ove vlasti i jeste da se ni o čemu važnom ne otavara polemika, da se ućutkaju svi koji imaju kritičku reč, svi koji su prozreli laž, obmanu, krađu, pritiske na pravosuđe, policiju.

Međutim, javne ličnosti i lideri stranaka ne govore samo u svoje ime već i u ime svojih članova, sledbenika i simpatizera. Građanski protesti širom Srbije su heterogeni: tu su članovi i simpatizeri raznih stranaka, tu su ljudi koje stranke apsolutno ne zanimaju, tu su obrazovani i oni sa manje škole, tu su mladi i stari, ali zajedničko imenitelj za sve njih je da se u ogromnom procentu radi o pristojnim ljudima.

Javni nastupi pred takvom publikom nisu bezobalni teren. Koliko god da se radi o političkim istomišljenicima ipak se neke linije u porukama i komunikaciji ne mogu prelaziti. Nazivanje političkih protivnika „debelom svinjom“ prosto ne ide uz ljude koji na miran i dostojanstven način protestuju protiv jednog uzurpatorskog režima u kome vlast gazi Ustav i zakone češće nego što pere ruke.

Mnogi će reći, dobro, „ali to je Sergej“, jeste, on je Sergej u kafiću s prijateljima, na probi s kolegama, a u koloni demonstranata on je njihov glasnogovornik. Trifunović možda procenjuje da će mu takvi gafovi povećati rejting, doneti glasove. Valjalo bi, međutim, da razmisli koliko ovakvi nastupi odmažu opštoj stvari i slabe iskren građanski bunt protiv vladavine jednog čoveka.

Izgovarane su na ulicama i trgovima širom Srbije od početka devedesetih do današnjih dana i teže uvrede i teže reči od Sergejevih. Bez namere da držimo moralne pridike bilo kome pa ni Trifunoviću ipak stoji činjenica da se prostakluk vlasti ne može pobediti većim prostaklukom. Još važnije je da se bilo čijim ponašanjem ne bi smeo nijedan pojedinac izbaciti iz kolone za restartovanje srpske države. Sergejevi ispadi u sebi nose i potencijalni kontraefekat, mogu više da koriste režimu neko građanima na ulicama.

Povezani tekstovi