Protesti „1 od 5 miliona“ navršiće 8. juna šest meseci i na političkoj sceni u toku je sravnjivanje, šta su ili nisu promenili u politici Srbije.
Na početku zime promena je bila zaista dubinska – prvi put u sedam godina Vučićeve vlasti pokazalo se koliko je zapravo kapacitet njegove vladavine istrošen. Bilo je okupljanja i 2016. i 2017, ali sadašnji protesti su bili prvi koji su imali jasan i određen povod. I prvi u kojima su se, bez obzira kako se to tumačilo, pojavili političari opozicije. To je značilo, kako god se predstavljalo u građanskoj javnosti, ali i u propagandi vlasti, da postoji grupa ljudi koja bi mogla da preuzme vlast. Koliko su tim ljudima demonstranti bili zadovoljni ili ne, postalo je tema velikih raspredanja.
Činjenica je međutim, u koju su mogli da se uvere svi oni koji su se našli makar u jednoj protestnoj šetnji, da se demonstranti nisu baš preterano sekirali oko toga. Nepristajanje na Vučićev način vladanja bilo je njihovo glavno osećanje, sa jasno izraženom težnjom ka promeni.
Šta će biti sa tom težnjom, postalo je glavno političko pitanje, koje samo na trenutke uspeva da potisnu događaji u vezi sa Kosovom. Od strane vlasti preuzeto je sve što je Vučićev karakter dopuštao da se protesti razbiju, pre svega izlaženjem u susret zahtevima građana, kako je to lider SNS i predsednik Srbije, unapred odredio, pre svega kroz hapšenja lokalnih naprednjaka. I izbegavanjem svake vrste pregovora sa političkim krilom protesta.
Na početku to je bilo „neću da pričam sa tajkunom i ljotićevcem“, a na kraju „oni neće da pričaju sa mnom, Anasonović je rekla da neće“.
Nakon tog dubinskog potresa, koji je celu političku scenu oslabio, ne ostavljajući u sukobu vlasti i opozicije pravog pobednika, kao glavno ostaje da li će protesti umesto u radikalizaciji, biti završeni pregovorima. Da li se radikalizacija – blokada puteva recimo, odlaže za sledeću izbornu godinu, pa je ponuda za okruglim stolom sa predstavnicima vlasti samo opozicioni manevar?
Da li će se glavna opoziciona grupacija Savez za Srbiju raspasti tokom leta, pa proteste neće imati ponovo ko ni da izazove ni da zaoštri? Ili je možda moguć i rasplet da do nekog dogovora dođe i da imamo brutalnu ali ipak samo izbornu kampanju za 2020? U ovo poslednje je najteže poverovati. Protesti su podigli lestvicu političkih očekivanja u Srbiji i sa te lestvice, čini se, neće biti silaska bez ozbiljnog razrešenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
