Zvaničnici u Prištini umeli su prethodnih godina da izjave da je lako Beogradu na međunarodnoj sceni kada ima podršku Rusije.
Koliko ovog proleća, nakon Putinovog reizbora za predsednika, došlo je do određenih kontakata Prištine i Moskve. O tome su oprezno spekulisali i uži politički krugovi u Beogradu, i to je bilo različito od povremenog ukazivanja uvek dobro obaveštenog Dušana Janjića, da Rusija ima Kancelariju za privrednu saradnju u Prištini sa vrlo brojnim osobljem.
I te spekulacije krunisane su na ovonedeljnom obeležavanju stogodišnjice primirja u Prvom svetskom ratu, na čijim se marginama Hašim Tači susreo sa Vladimirom Putinom. Aleksandar Vučić je bio „sveden“ na format šefa diplomatije i sreo se sa Sergejom Lavrovim. Iako je narednih dana ambasador Čepurin u Srbiji tvitovao da je reč o „diplomatiji iz hodnika“ i da je ruski stav nepromenjen, svima koji ozbiljno prate scenu bilo je jasno da je Kremlj udario diplomatski šamar zvaničnom Beogradu. Jer, ruska diplomatija vrlo ozbiljno gleda na sve detalje i to što za Putinov susret sa Tačijem nije odabran neki drugačiji i manje emotivan međunarodni povod, vrlo je jaka poruka. I može se čitati i ovako – Rusija je pre sto godina ušla u svetski rat delom i zbog Srbije, ali sadašnjost je potpuno drugačija.
Takođe se poruka može čitati i tako da je Rusija, zbog Krima, naklonjenija pravu na samoopredeljenje naroda u međunarodnim odnosima nego što je to bila ranije.
Kosovska opozicija, međutim, susret Tačija i Putina u Parizu uopšte ne vidi kao korak bliže stremljenju da Kosovo stupi u članstvo UN, niti kao nagoveštaj da bi Moskva mogla da prestane tome da se protivi. Oni su taj susret „pročitali“ kao rusku podršku odvajanja severa Kosova, odnosno planu Vučića i Tačija o razgraničenju albanskog i srpskog naroda. U Prištini su, kako javljaju mediji, osvanuli grafiti „Sever nije Krim“. Aljbin Kurti, neformalni vođa opozicije iz Samoopredeljenja, napisao je na Fejsbuku da Tači sa Putinom može da se „dogovori samo o zahtevu za politički azil u Rusiji“. To je interesantna teza, budući da se u opozicionoj javnosti u Beogradu uzimao kao glavni „kandidat“ za traženje ruskog azila Milorad Dodik.
Naposletku, događaji u Parizu pokazali su da kritika Vučićeve vlasti zbog sedenja na dve stolice, ruskoj i zapadnoj, uopšte ne stoji. Istina je da nema pravog balansiranja, već samo priklanjanja radi zaštite od sopstvenih političkih (ne)dela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
