Lekar klinike u Tiršovoj u Beogradu, na tvrdnju majke da se dete tokom noći više puta budilo i plakalo jer ga očigledno nešto boli, odgovorio je da „svako ima svoju muku“ ne utvrdivši kod deteta ništa ozbiljno što bi mu smetalo. Odmah potom majka je dete odvela u dom zdravlja gde su otkrili da ima upalu oba uha. Radnica Centra za socijalni rad na Vračaru napisala je i poslala sudu procenu da dete pozitivno reaguje na oca (koji se s majkom sudi oko prava da samostalno viđa dete) iako ih nikada do tada nije videla zajedno. Nakon poslate procene pozvala je u Centar da dođu sve troje. Kada je majka upitala zašto je napisala da dete pozitivno reaguje na oca kada ga do tada nije ni videla, socijalna radnica je mirne duše odgovorila „pa evo sad ga vidim“. Ministre Stankoviću?! Ministre Ljajiću?! Zar se tako radi? (dokumentacija o svemu ovome postoji, da ne bude da se piše napamet).
Kada se običan građanin žali nadležnom ministarstvu na državnog službenika uglavnom biva glatko odbijen. I takvi traže veće plate.
Naravno, puno je onih koji časno i pošteno rade svoj posao kao profesori, lekari ili drugi državni činovnici i svakako zaslužuju veće zarade. Ali, njihov je problem što su deo te, nikada veće mase zvane javni sektor i što njihov rad, nažalost, zbog te masovnosti ne može precizno da se kvantifikuje i nagradi. Nema onog iznad koji bi pohvalio i nagradio taj rad. Da li prosvetari imaju pravo na više zarade ako iz škole i dalje izlaze deca koja maltene ne znaju ni ko su Romeo i Julija, a da ne pominjemo nešto ozbiljnije?
Uostalom, kakva je ta država u kojoj javni sektor ima čak 50 odsto veće plate nego privreda? To je država koja srlja u propast. Ali, to je rezultat izneverenih obećanja svih stranaka koje su do sada bile ili jesu na vlasti. Nikada nisu ni pokušali da reformišu javni sektor već su ga, zbog vraćanja dugova onima koji su ih doveli na vlast ili zbog jačanja svoje biračke baze, samo uvećavali i uvećavali. Ta glomazna mašinerija postala je važna glasačka mašina koja sada jede državu i nemoguće ju je razbiti. To je opaka bolest ove države. Oni pametniji pobegli su u privatni sektor gde sada ima i škola i bolnica i dobijaju koliko misle da vredi njihov rad. Oni koji su ostali nemaju pravo na izgovor da nemaju izbora. Imaju ga, ali ga ne žele. Pod državnom 'ladovinom je najbolje. U privatnom sektoru za njihove plate ipak mora da se radi. Ovde mogu da budu srećni ako im plate porastu za nivo inflacije.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
