Školarine razdora

Nakon što je 13, od ukupno 31 fakulteta, predložilo poskupljenje školarina za samofinansirajuće studente, država se (očekivano) tome i ove godine usprotivila i stala na stranu studenata, koji potez fakulteta smatraju neopravdanim. Ako država toliko brine o našem podmlatku, pitanje je zašto već godinama ne obezbeđuje sredstva za materijalne troškove fakulteta čiji je osnivač, već ovi račune za struju, komunalije i druge troškove plaćaju zavlačeći ruku u osiromašene roditeljske džepove. Ako je država zaista htela da stane na put samovolji visokoškolskih ustanova pri netransparentnom određivanju školarina (kako tvrde studenti), zašto u zakonu nije predvidela da to bude njena nadležnost? Nego se opredelila za populističko rešenje da daje mišljenje koje je uvek protiv poskupljenja, a konačnu odluku je prepustila savetima fakulteta. Ranije pretnje resornog ministarstva da će onima koji se ogluše o njihovu preporuku poslati prosvetnu inspekciju urodile su plodom, stoga ne čudi da fakulteti koji su lane odustali od poskupljenja sada ponovo predlažu povećanje cena studija i to za isti iznos.

U ovoj priči treba biti realan, pa postaviti pitanje da li je u redu stavljati u isti koš Mašinski fakultet, koji posle 10 godina traži povećanje školarine sa 60.000 na 66.000, a ima mali broj samofinansirajućih akademaca, sa fakultetima sa ogromnim brojem studenata koji plaćaju školovanje i na kojima su cene studija preko 1.000 evra. Stoga su, po našem mišljenju, zahtevi Fizičkog, Fakulteta za fizičku hemiju i Rudarsko-geološkog fakulteta opravdani, ali ne i onih koji previsoke cene školarina žele da „ispeglaju“ sa inflacijom.

Studenti su se u ovo trenutku opredelili za racionalan potez. Ne žele da se ovim problemom bave u jeku izborne kampanje. Ali umesto pretnje izlaska na ulice, akademci bi trebalo da svoje nezadovoljstvo ispolje na matičnim fakultetima. Da izvrše pritisak na rukovodstva svojih fakulteta i traže objašnjenje kako su formirane cene školarina. Ali ako studenti kažu da su fakulteti najavili poskupljenje bez valjanih argumenata, onda se to isto može zameriti i njima, jer bez ijednog realnog pokazatelja traže da uslov za budžet i naredne godine ostane 48 bodova. Studentska populacija važna je svakoj vlasti, pa nikoga ne treba da iznenadi to što se olakšan upis nudi u jeku izborne kampanje, iako je to pitanje uvek bilo aktuelno krajem septembra.