Pomalo začuđujuće, ispostavilo se da je oproštajna poseta Beogradu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane imala karakter značajniji od protokolarnog. Pored očekivanih ohrabrenja saopštio je i neka korisna upozorenja, koja bi ovdašnji političari i javnost morali ozbiljno da shvate.
Iskusni španski diplomata je izrazio želju da obiđe regionalne prestonice i da počne od Beograda, a državni vrh Srbije mu je, naravno, izašao u susret. Dogovorena je agenda – Solana stiže 13. juna, sastanci između 13.30 i 19 časova, prvo s Jeremićem, pa onda sat za sat Bogdanović, Dačić i Cvetković, na kraju s Tadićem, sve propraćeno sa čak tri konferencije za novinare, onda dalje za Skoplje, Prištinu i Podgoricu, četiri grada za tri dana, pa nazad u Brisel i na godišnji odmor. U oktobru, Havijer Solana odlazi s funkcije prvog čoveka EU zaduženog za spoljne poslove, na kojoj je proveo punu deceniju i gde je došao s mesta genseka NATO. Njegova želja da pre odlaska na more obiđe Balkan sasvim je razumljiva. Ovo su „prostori“ kojima je posvetio dobar deo svoje političke karijere i životne energije i donosio neke od najtežih odluka. Kada bude pisao memoare, balkansko poglavlje zauzeće pozamašan broj strana.
Ipak, kao što smo rekli, protokol nije sve što je obeležilo taj jedan dan Havijera Solane u Beogradu. Izrekao je, i to prilično direktno, poruke na koje u ovdašnjim medijima nije stavljen odgovarajući akcenat. Pre svega, zaboravimo na bilo kakvu trgovinu s Holanđanima. Ne očekujmo da će evropski saveznici Srbije gubiti preterano vreme na ubeđivanje Ferhagena i ostalih. Serž Bramerc mora da izgovori „puna saradnja“ da bi se deblokirao formalni napredak u integracijama. Do tada, podnošenje kandidature za članstvo ne dolazi u obzir. To je Solana prilično jasno poručio. Ono što se indirektno iz saopštenja za javnost moglo protumačiti jeste i da je zagovarao još kvalitetniju saradnju Beograda sa Euleksom i smirivanje „radikalnih struja“ među kosovskim Srbima.
Havijer Solana, čovek koji je marta 1999. saopštio odluku o početku NATO bombardovanja tadašnje SRJ, u međuvremenu je postao možda najiskreniji saveznik zvaničnog Beograda u institucijama EU. Da li zbog problema savesti, nije ni važno, ali ovaj diplomata je od demokratskih promena 2000-2001. bio ona instanca koja je uvek imala razumevanja za iskušenja kroz koja Srbija prolazi, podržavajući prvo opstanak SRJ, pa nastanak SCG, pa nametanje strogih referendumskih pravila Crnoj Gori, mek nastup Euleksa na Kosovu, lobiranje za srpske interese u evrointegracijama. Samim tim su dragocenije njegove oproštajne poruke, uključujući onu da EU neće biti potpuna bez Srbije. Sada je na umešnosti predsednika Tadića i ostalih da nađu „Solanu posle Solane“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
