Srbija na Palama

Na svečanom otvaranju osnovne škole „Srbija“ na Palama pre dva dana glavna zvezda bio je predsednik Srbije Boris Tadić. Njegov „desant“ na Pale objašnjen je činjenicom da su školu zajedno izgradili Srbija i Srpska. Tadić je rekao da je obaveza Srbije „da vodi računa o našem narodu gde god se on nalazio“. „Osećajte se, predsedniče Tadiću, danas ovde kao da ste kod kuće“, reče predsednik opštine Pale. I premijer Dodik bio je ushićen. Poručio je narodu, beše ga oko 2.000, da je „divno biti ovde sa predsednikom Srbije“.

Nema ništa sporno u brizi Srbije za Srbe van matice. Šteta što ta briga nije na baš zavidnom nivou. Položaj Srba, ali i svih drugih građana u susedstvu bio bi značajno unapređen izgradnjom prijateljskih odnosa između Srbije i okolnih država. Odlazak Tadića na Pale, kao da je otišao u Kruševac ili Novi Sad, za najmanje polovinu građana Bosne i Hercegovine je provokacija. Tadić je na Pale otišao zaobilazno, po već viđenom scenariju. Specijalne i paralelne veze između Srbije i RS ne mogu biti opravdanje za to što Beograd ignoriše Sarajevo. To ne ide u prilog unapređenju odnosa dve države, samim tim ni unapređenju položaja Srba. Diplomatske diverzije Beograda pojačavaju glas onih koji rešenje svih problema u BiH vide u vladavini čvrste ruke Zapada.

Kad zvaničnici RS kažu da će školu „Srbija“ na Palama pohađati deca svih nacionalnosti, a hrvatska vlast veli da je sasvim u redu to što se jedna kninska osnovna škola zove „Dr Franjo Tuđman“, postavlja se pitanje iskrenosti i namera. Dobro, paljanska škola ima manje provokativno ime, ali zamislimo iznenadni dolazak Harisa Silajdžića u, na primer, Prijepolje, na svečano otvaranje škole „Bosna i Hercegovina“ ili Stjepana Mesića u Suboticu, da otvori školu „Hrvatska“. Strasti bi se uzburkale do belog usijanja.

I pride, upliv crkve. Školu u kojoj će, navodno, učiti i mali Omer i Hrvoje, osveštali su mitropolit dabrobosanski Nikolaj i vladika Vasilije. Da li bi se i njih dvojica, da su pre dva dana bili na Palama, osećali kao kod kuće?

„Divan dan“ na Palama, ma koliko se neko pravio Toša, još jedan je u nizu incidenata, koji, više od svega, demonstrira stanje odnosa Srbije sa susedima. Nonšalancija kojom su ga akteri priredili obećava da neće biti poslednji. Nekog divnog budućeg dana nekom Toši bi moglo pasti na pamet da incidente onemogući u startu. Svačija kuća će onda biti svedena na pravu meru.