Mađarska vlada predstavlja „sistematsku pretnju“ demokratiji i vladavini prava, procenila je dvotrećinska većina poslanika Evropskog parlamenta i odlučila da kazni kabinet premijera Viktora Orbana pokretanjem „disciplinskog postupka“, najstrože mere koja je dosad učinjena prema nekoj državi članici Evropske unije.
Naredni korak mogao bi biti oduzimanje prava glasa Mađarskoj unutar EU – ali takva mogućnost postoji samo teorijski.
Među onima koji su glasali „za“ bili su i poslanici iz konzervativne grupacije Evropska narodna partija u koju spada i Orbanov Fides. Tako je, pomalo iznenađujuće, kažnjavanje podržala i Austrijska narodna partija kancelara Sebastijana Kurca, koji čak ne isključuje mogućnost liferovanja Fidesa iz Evropske narodne partije. Videće se da li je u pitanju samo retorika.
Odluka je opravdana i osnovana. Gušenje medija koji Orbanu nisu po volji – najdrastičniji primer bilo je gašenje Nepsabadšaga – zabrana rada istim takvim nevladinim organizacijama, odbijanje svake saradnje u sprovođenju migrantske politike koja se razlikuje od postavljanja žilet žice na granicama, vesti su koje su proteklih nekoliko godina stizale iz Mađarske, čiji je premijer odlučan da sprovodi ideologiju koju je nazvao neliberalnom demokratijom.
Međutim, odluka otkriva i neslaganja u konzervativnom bloku. Britanski torijevci koji su još uvek faktor u EU, na primer, glasali su zajedno sa poslanicima Fidesa. Predstavnici poljske vladajuće Stranke prava i pravde, takođe – i upravo je zbog Poljske teža kazna za Mađarsku samo teorijska.
Peter Sijarto, šef mađarske diplomatije, kaže da je ovo bila osveta Budimpešti zbog njene migracione politike koja jednostavno rečeno glasi „nula izbeglica u Mađarskoj“. Ako je tako, odluka poslanika EP pokazuje veliko licemerje. Primer za to je činjenica da su sankcije protiv Mađarske izglasane istog dana kada je nemačka kancelarka Angela Merkel u Bundestagu izjavila da „ilegalna migracija“ predstavlja veću opasnost za EU od krize evrozone.
Važnije pitanje od toga šta čeka Mađare – ako ih uopšte nešto još „čeka“ – jeste šta će biti s kućom, to jest EU. Naredne godine održavaju se izbori za Evropski parlament. Ima još dosta vremena, ali nije isključen dalji uspon populizma koji bi mogao da izazove neku novu krizu u rangu Bregzita. Šta će biti najveća opasnost po EU ako Italija na kraju ipak odluči da izađe iz evrozone?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
