Okupljanje građanske opozicije kod bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića ima jednu nespornu dobru stvar.
A to je da je taj sastanak prvi opozicioni događaj posle velikog naleta Vučićevih naprednjaka.
Taj talas koji nosi vlast potire sve pred sobom od opštih izbora 21. juna, preko julskih demonstracija protiv kovid režima i policijskog časa, sve do septembarskog potpisivanja Vašingtonskog dogovora u Beloj kući.
Opozicija je gotovo potpuno nestala pred tim naletom, jedva mrdajući u Šapcu gde Nebojša Zelenović pokušava da na delimično ponovljenim lokalnim izborima, zadrži vlast.
I što je još gore, trzajući se u agoniji borbe za pečat DS-a, gde struja suprotstavljena aktuelnom lideru Zoranu Lutovcu, ne odustaje od borbe za preuzimanje stranke, u kojoj će najverovatnije zadnju reč doneti Vučićevo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Jer, u njegovoj nadležnosti je upis političkih organizacija i njenog nosioca, što znači i to ko će biti upisan pored imena DS.
Uzgred, u Srbiji se striktno zakonski pod političkom organizacijom podrazumeva samo stranka, sve ostalo su udruženja građana.
Utisak o iščeznuću opozicije pojačalo je i gašenje njenog dvogodišnjeg brenda Saveza za Srbiju i proglašenje Ujedinjene opozicije Srbije, ali bez kampanje na kojoj bi se UOS ukorenio ili ako više volite tu reč, postao prepoznat, kod opozicionih birača.
U takvim okolnostima potpune premoći SNS i Vučića, svaki pokušaj je dobrodošao.
Ako ništa drugo, makar zbog toga da bi se bar nešto reklo u javnosti na obeležavanju 20-godišnjice Petooktobarskog prevrata.
Barem da se i na taj način pokaže da je Srbija bila u stanju da i u vreme Miloševića ima nekakvu opoziciju, i da ni od toga da je ima i dalje, nije odustala.
Mada se u našem društvu opozicija često doživljava kao luksuz koji ide uz vladajuću i bogatiju klasu, ona je ustvari neophodna radnim slojevima i onima koji su pred stalnom neizvesnošću pada u siromaštvo, dakle većini naroda.
Da li je Tadić baš takav opozicionar kakav narodu treba – o tome su se odmah podigle rasprave, ruganja, slane i neslane šale na društvenim mrežama i u javnosti, što je opet dobro.
Da se barem o nečemu raspravlja i ima svoje mišljenje.
Bilo da se tvrdi da je sve to sa Tadićem unapred propala stvar, bilo da se kaže da Tadićevo vreme vlasti jeste bilo slično, ali ipak nije isto kao ovo sadašnje Vučićevo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
