Ogromna većina poslanika Skupštine Srbije verbalno je opredeljena za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Vrednosti za koje se zalaže i koje primenjuje EU, ali i očekivanja koja njene države članice imaju od Srbije dobro su im poznati. Stabilnost u regionu Zapadnog Balkana spada u ta očekivanja. Srbija je u Briselu i drugde diljem Evrope viđena kao „glavni faktor“ te stabilnosti koji treba da, pored ostalog, ima jasan odnos prema prošlosti koja je donela nestabilnost.
Nedavno je Srbija dobila priznanja za svoj napredak: viznu liberalizaciju i prihvatanje zahteva za članstvo u EU bez gunđanja. Moguće je da je predsednik Tadić ovih dana dobio signal da pokrene inicijativu da narodni poslanici rezolucijom osude genocid u Srebrenici. Inače mu je to moglo pasti na pamet mnogo ranije. U svakom slučaju, inicijativa Srbiji ne može naškoditi, a upitno je koliko bi doprinela poboljšanju odnosa sa Sarajevom upravo zbog toga što stiže prilično kasno. Moguće je da se od Srbije ovakav korak očekuje kako bi se jasno odredila kakvu politiku vodi prema BiH: da li je zanima samo Banjaluka, ili je zainteresovana i za saradnju sa Sarajevom? Podržava li iskreno opstanak BiH ili je privrženija idejama Milorada Dodika?
Rezolucija o Srebrenici Srbiji ne može naškoditi jer neće predstavljati „priznanje“ da je odgovorna za genocid. Presuda Međunarodnog suda pravde je jasna. Od predsednika Tadića, ili bilo kog drugog predstavnika Srbije, niko ne očekuje da ide u Potočare i klekne kao Vili Brant. Rezolucija kojom se osuđuje zločin najmanje je što Srbija može da učini.
Zašto, onda, neke stranke oklevaju? Predlozi SPS-a i izgleda i naprednjaka da Skupština osudi sve zločine već su viđeni ranijih godina. Potpuno su cinični. Tvrdnje da bi rezolucija, što je očito opravdanje za oklevanje, Srbiju stavila na stub srama obična je demagogija i bacanje prašine u oči.
Možda čekaju da vide šta će dobiti za uzvrat, to je uobičajeni način funkcionisanja stranaka u Srbiji. Ne trguje se samo foteljama u državnim institucijama i preduzećima, lokalnim samoupravama, titulama, već i vredostima i idejama. Druga opcija je da se femkaju jer se boje šta će reći javnost. Neodgovorno je prema toj većini, pri tom njihovim glasačima, oklevati sa koracima koji donose korist. Ako im nije stalo do priznanja ratne istine, do toga da nekom u susedstvu pruže makar neznatnu utehu, valjda se mogu uzdržati od pravljenja novih problema samoj Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
