Tri godine i tri meseca 1

Ako na peto ponavljanje glasanja u Velikom Trnovcu ne bude novih prigovora i žalbi te odlučivanja Republičke izborne komisije i Upravnog suda u zadatim rokovima po njima, posle tri meseca završiće se parlamentarni izbori u Srbiji.

Završiće se u pravnom smislu, tako da budu proglašeni zvanični rezultati, uspostavljen novi sastav Narodne skupštine Republike Srbije koja treba da izglasa novu vladu.

U političkom smislu ova tri meseca predstavljaju našu zajedničku sramotu. Sramotu u odnosu na druge države, koje su u međuvremenu imale izbore, poput Slovenije i Francuske, koji su odavno pravno okončani, i novoizabrani zvaničnici stupili na dužnost.

Zatim, sramotu u odnosu na samu Narodnu skupštinu, jer su istog dana kada i vanredni parlamentarni, održani i redovni predsednički kao i izbori u gradovima Beogradu i Boru i 12 opština. Svi su odavno, sem poslanika Narodne skupštine dobili svoje mandate.

Sramota je i što Narodna skupština kao izraz suvereniteta naroda Srbije mora i treba da odlučuje o neposrednoj budućnosti zemlje, a ne da služi za diplomatske igre.

Koristiti je kao oruđe za dobijanje vremena, recimo za odluku o tome da li će se Srbija svrstati čvrsto uz Zapad, a protiv Rusije zbog ruskog napada na Ukrajinu, ponižavajuće je za sve građane Srbije. Zaista postoje i drugi politički načini da se dobije na vremenu, a ne samo taj da se odlaže konstituisanje parlamenta.

Sramota pada i na srpsku opoziciju. Od oktobra 2018. do oktobra 2021. opozicija je tri godine, bilo da je učestvovala, bilo da je samo isticala zahteve u javnosti, svoju snagu i delovanje trošila gotovo isključivo na popravljanje izbornih uslova. Naslušali smo se toliko toga o nefer odnosu u kome vlast monopoliše sav izborni postupak, o usudu opozicije koja je žrtva čije su ruke vezane dok je udara grupa snagatora, i sličnih slikovitih opisa. Posredovali su i evropski poslanici, institucija „okruglog stola“ sa najširim krugom učesnika postala je stalna, pregovori su postali hibridni (jedan kolosek je vodio Ivica Dačić, drugi Tanja Fajon, koja je zahvaljujući pomenutim izborima u svojoj Sloveniji postala i ministarka), da bi prošlog oktobra bio objavljen nekakav sporazum i određen datum izbora.

Prva proba bio je ustavni referendum 16. januara, koji opozicija nije osporila, a referendum se sprovodi po istom postupku kao i izbori, kao što nije osporila ni izborne rezultate 3. aprila. Nisu baš čestitali Vučiću i SNS pobedu direktno, ali je jesu vrlo jasno priznali.

A kada potom kreće ponavljanje glasanja u Velikom Trnovcu, opozicija sem poneke izjave, stoji po strani, sve dok nije postalo jasno da tako stojeći može i do zime da ostane van parlamenta. Kao da je to samo stvar Šaipa Kamberija da li će on dobiti mandat, a socijalisti izgubiti jedan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.