Tuča u „Južnom Tirolu“

Iako su incidenti u ovom gradu gotovo svakodnevni, poslednji sukob samo je dodao na značaju severnom delu KiM, koji je od objavljivanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde jedna od glavnih kosovskih političkih i bezbednosnih tema. „Strategija za Sever“, koju su neko vreme najavljivali Priština i Piter Fejt, istovremeno angažovan kao specijalni izaslanik EU i međunarodni civilni predstavnik za sprovođenje Ahtisarijevog plana, gotovo se i ne pominje od kada je sever KiM kandidovan za jednu od tema o kojoj Beograd, navodno, insistira da razgovara s Prištinom na putu ka zajedničkoj evropskoj budućnosti.

U medijima se već mesecima testiraju razne ideje. Ahtisarijev plan cirkuliše još samo u javnim obraćanjima kosovskih zvaničnika i Pitera Fejta. Nezvanično se sve više pominje model Južnog Tirola, što ne isključuje ni druge varijante specijalnog statusa. Beograd se odavno sumnjiči da zagovara podelu – Ibar je u pojedinim uticajnim akademskim glavama u Srbiji fiktivna granica već decenijama, a nedavno je to kao varijantu predložila i Međunarodna krizna grupa.

Posle pojave fantomske deklaracije o proglašenju nezavisnosti severa, Priština je pred prošlonedeljnu raspravu o KiM pred Generalnom skupštinom UN, a pod izgovorom da je reč o rutinskim poslovima, poslala severno od Ibra specijalce Kosovske policijske službe. „Nedisciplinovani“ politički lideri Srba sa severa, koji su već duže vreme u trostrukom otporu – prema Prištini, Euleksu i zvaničnom Beogradu, posle GS UN pomerili su „granice“. Traže da se na severu KiM otvori ruski konzulat (u Kosovskoj Mitrovici postojao je do Balkanskih ratova 1912-1914), uz najavu da će Srbi, nezadovoljni poslednjim potezima države Srbije, masovno zatražiti pasoše Ruske Federacije. Rusi i Srbi su, doduše, na dan odluke GS UN o Kosovu organizovali zajedničku bezbednosnu vežbu na Oblačinskom jezeru, kod Merdara.