Ukrajinske ratne igre 1

Jedna od navodnih izjava Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika blaženopočivajuće SFRJ, postala je popularna parola koja se, prema izveštajima iz Ukrajine, može upotrebiti i kao opis aktuelnog stanja u ovoj bivšoj sovjetskoj republici.

”Živimo kao da će sto godina biti mir, a spremamo se kao da će sutra izbiti rat.”

Izveštači zapadnih medija javljaju da se bar u glavnom gradu Kijevu ljudi trude da normalno žive, ali istovremeno se dobrovoljci spremaju da brane zemlju od mogućeg ruskog napada.

Zapad i Kijev nedeljama optužuju Rusiju da planira invaziju Ukrajine, što Moskva svakodnevno demantuje.

Na granici je trenutno ipak oko 120.000 ruskih vojnika, tvrde ukrajinski zvaničnici.

Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je u obraćanju ruskim medijima ponovio da Rusija ne namerava da napadne Ukrajinu, ali želi razumevanje i garancije Zapada za svoje bezbedonosne interese.

”Ako je do Rusije – rata biti neće… Rusija, međutim, neće dozvoliti Zapadu da na najgrublji način ignorišu naše interese. Pregovori po pitanju bezbednosnih garancija sa SAD i NATO nisu završeni“, izjavio je Lavrov.

SAD i NATO su u zvaničnom odgovoru odbacili zahteve Rusije, od kojih neki deluju prilično iracionalno (na primer o povlačenju NATO iz Rumunije i Bugarske) i ne mogu se shvatiti drugačije nego kao – traži sve da bi dobio nešto.

Iz reči ministra Lavrova može se zaključiti da prostor za diplomatiju nije zatvoren i da će uslediti novi kontakti pre svega između Vašingtona i Moskve.

Odgovor SAD je, tvrdi, bolji (“model diplomatske pristojnosti”) od onoga što je stiglo iz sedišta NATO.

Dok Rusija gomila vojsku na granici, Ukrajini stiže pomoć u oružju sa Zapada.

Da li se Evropa nalazi u najvećoj opasnosti za izbijanje sukoba od Drugog svetskog rata?

Na to upozorava američki državni sekretar Entoni Blinken.

Za razliku od “našeg” poslednjeg rata, eventualno rusko-ukrajinski bi se sigurno proširio i izazvao još veću humanitarnu i političku katastrofu od oružanih sukoba na tlu bivše SFRJ devedesetih godina.

S obzirom na to da su pojedine države koje bi se uključile u sukob nuklearne sile, ni ostatak planete ne bi mogao da bude miran.

Rusija i Zapad ipak naglašavaju da su za diplomatsko rešenje krize, pa se treba nadati da do najgoreg neće doći.

Pogotovo što bi rat u Ukrajini značio i direktan sukob “velikih”, što oni uvek izbegavaju.

Šta je Srbiji činiti? Naravno, da se ne meša i ne navija.

Rat nije fudbalska utakmica ni video-igra.

Ne može se ipak ne primetiti da u našoj javnosti postoji veliko razumevanje za rusku politiku prema Ukrajini.

Sigurno da i zapadne zemlje koriste ukrajinsku krizu za svoje interese i širenje moći, ali Rusija je 2014. anektirala Krim i pomogla separatiste u ukrajinskim oblastima Donjeck i Luganjsk.

Može li srpska javnost da traži od sveta poštovanje svog teritorijalnog integriteta, a da istovremeno smatra da su Krim, Donjeck, Luganjsk ruski?

I Ukrajinci su braća Sloveni i većinom pravoslavci, no to ne bi trebalo da ima veze s ovom krizom već činjenica da međunarodno i pravo suverenih država da odlučuju o svojoj sadašnjosti i budućnosti treba da bude poštovano. I od Zapada i od Rusije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.