Uzaludan trud

Navedene zemlje javno su obećale da će se dodatno angažovati u narednoj fazi pokušaja pronalaženja rešenja za Kosovo, te pozvale kosovsku vladu da ukine takse na robu iz Srbije, a srpske vlasti da obustave lobiranje za povlačenje priznanja Kosova. Imajući u vidu reakcije na saopštenje, stiče se utisak da se radi o lepim željama, koje će, po ko zna koji put, ostati mrtvo slovo na papiru.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić poručio je da je proces povlačenja priznanja Kosova „nepovratan“, najavljujući da će uskoro biti obelodanjena još jedna takva odluka, dok je kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli naveo da je Priština spremna da nastavi dijalog, „ali Srbija je ta koja izaziva incidente i agresiju na Kosovo“. Istim povodom oglasili su se i ambasadori SAD i Rusije u Srbiji – Kajl Skot i Aleksandar Bocan-Harčenko, iznova pokazavši da je rivalstvo Vašingtona i Moskve veliko i dugotrajno. Dok je Skot konstatovao da je „došlo vreme da se stavi tačka na sukobe iz devedesetih“, Bocan-Harčenko je ocenio da u saopštenju Kvinte „nije uočeno ništa novo ili ohrabrujuće“, kao i da se „unapred stvaraju uslovi da se Beograd još jednom okrivi za neuspeh pregovora“.

Nakon apela Zapada, Srpski telegraf objavio je, pozivajući se na neimenovane izvore iz diplomatskih krugova, da je američki predsednik Donald Tramp odredio 25. avgust 2020. kao krajnji rok za postizanje dogovora o Kosovu. U ovom trenutku taj scenario ne izgleda realistično, s obzirom na suprotstavljene stavove Beograda i Prištine, ali i na različita gledišta Amerike i Nemačke o načinima „rasplitanja kosovskog čvora“, odnosno snažno protivljenje Berlina bilo kakvim „graničnim korekcijama“.

Činjenica je da bi rešavanje tako „krupnog“ problema kao što je Kosovo donelo ogromne poene Trampu u završnici „trke“ za novi mandat u Beloj kući, ali „srećan kraj“ kosovske drame je pod velikim znakom pitanja. Ne treba zaboraviti ni iznova probuđene težnje Prištine i Tirane o „velikoj Albaniji“. Ta opcija značila bi ujedinjenje Kosova i Albanije, a Beograd ostao „kratkih rukava“, što bi otvorilo Pandorinu kutiju na nestabilnom Zapadnom Balkanu.