Država je naime prethodno garantovala bankama da će novac koji je to preduzeće pozajmljivalo biti vraćen.

Na taj način „Srbijagas“ je postao dužnik države i s obzirom da dugove nije mogao da vrati Vlada Srbije ih je otpisala to jest oni su konvertovani u njen vlasnički udeo u tom preduzeću. Kako je država već stoprocentni vlasnik „Srbijagasa“, otpisivanjem duga ona ga je faktički dokapitalizovala.

Stručna javnost je ocenila da je reč o legitimnom ali i iznuđenom potezu Vlade Srbije te da je to danak dugogodišnje pogrešne orijentacije da se niskim cenama gasa čuva socijalni mir i da to preduzeće preuzima gubitaše u procesu njihove pripreme za proces privatizacije. U prvom slučaju u jednom periodu „Srbijagas“ je bio suočen sa situacijom da je skuplje kupovao gas nego što ga je prodavao.

Netržišni uslovi u kojima je poslovao, pored rđavog rukovođenja od strane po partijskoj liniji postavljenih kadrova, su mu naneli gubitke kao i to što je u dugom periodu država ignorisala neplaćanje računa za gas od strane potrošača. To je rađeno kako bi se kupio socijalni mir i što manje opteretila preduzeća predviđena za privatizaciju.

Pored toga nadležni su od „Srbijagasa“ tražili da preuzima gubitaše kako bi se sačuvala radna mesta i sprečili socijalni protesti u njihovim sredinama u slučaju gubitka istih. Takva orijentacija je tvrdoglavo forsirana čak i po cenu stvaranja gubitaka u „Srbijagasu“.

Sama činjenica da gubitaš preuzima gubitaše kako bi ih „spasao“ i pri tome beleži još veće gubitke zvuči potpuno besmisleno. Tako je „Srbijagas“ preuzeo veliki broj preduzeća koja mu nisu plaćala gas, to jest dugovanja su konvertovana u vlasnički udeo.

Koliko je ta orijentacija bila pogubna najbolje pokazuje činjenica da su neka od tih preduzeća poput Azotare na kraju otišla u stečaj. Stručna javnost smatra da je za to što je „Srbijagasu“ uskraćeno da deluje po tržišnim principima a posle dodatno nametnuto i vlasništvo nad gubitašima najveći krivac država.

Neko će reći da je to krivica prethodnih vlasti jer su tražile od „Srbijagasa“ da preuzima gubitaše. Međutim, aktuelne vlasti su nastavile sa istom pogubnom politikom ne menjajući je ni za jotu tako da ne mogu da izbegnu svoj deo odgovornosti za loše poslovne rezultate „Srbijagasa“.

Jedini način za izlazak na „zelenu granu“ je uvođenja profesionalnog menadžmenta u „Srbijagas“ umesto partijskih kadrova na direktorskim mestima koji svoju nesposobnost demonstriraju ne samo u tom već i u svim drugim javnim preduzećima u Srbiji.

Povezani tekstovi