Proteklih nedelja građani Beograda suočeni su sa još jednom u nizu destruktivnih i gotovo nadrealnih ideja beogradske vlasti.
Prirodni rezervat Reva, bara sa ogromnim zelenim pojasom na levoj obali Dunava, do sada netaknuto stanište velikog broja ugroženih i zaštićenih životinjskih i biljnih vrsta, brutalno je oskrnavljena, toliko da je mučno gledati.
Naime, aktuelna gradska vlast, u zanosu unosne gradnje silnih kvadrata stambenog i poslovnog prostora, koji odavno kapaciteti Beograda ne mogu da prime, i rušenja svega što se nađe na putu „progresa“, došla je do ideje da ogromne količine nepotrebnog građevinskog materijala, neselektovanog i toksičnog, jednostavno naspe na gomilu.
Tu, čim se pređe Pančevački most. Stotine kamiona šuta, betona, armature, stakla, izuzetno zagađujućih materijala, već skoro godinu dana dopremaju se i istovaruju u Revu.
Sloj od desetak metara mrtvog, zagađenog, neprerađenog materijala, sasut direktno na živu šumu.
Stotine metara suve pustoši.
Proplanci, drveće i sav život koji se krije u krošnjama, pri tlu i u zemlji, živ zakopan.
Sahranjen.
A Reva je dom za oko 130 vrsta ugroženih i zaštićenih vrsta ptica, tu žive i neki od poslednjih primeraka orlova belorepana, u bari raste retki beli lokvanj, njom plivaju vidre i nutrije, u šumama su i divlje svinje.
Na obodu deponije formirane po odluci i nalogu Grada Beograda, u jarugama se naziru preostali znaci života, proterane ptice. Sabijene i zatrpane.
Bez ikakvog pravnog osnova i logičnog opravdanja, suprotno razumu i čovečnosti, i već smo navikli, daleko od očiju javnosti, naša gradska uprava odlučila je da deo ovog prirodnog blaga na 15 minuta vožnje od centra glavnog grada, pretvori u industrijsku zonu.
Postoji neka privremena građevinska dozvola, u kojoj je najava plana da će se to postići nasipanjem sloja od deset metara zemlje, pa kad se to slegne, može da se prione na izgradnju industrijskih i pratećih sadržaja.
Jer, Srbija nema ni zakon ni uslove da građevinski otpad pravilno odlaže, reciklira i prerađuje.
Aktuelna vlast, zavađena sa prirodom i rešena da uguši svaki delić zelenila u dvomilionskom gradu, koji se i pored toga guši u sopstvenim fekalijama i izduvnim gasovima, toliko brzo uništava sve što je zeleno i živo, da građani i ne uspevaju da isprate taj tempo.
Još se nismo osvestili od napada na Košutnjak, Makiš, Kalemegdan, Veliko ratno ostrvo, a već se nezajažljivi prohtevi gradske administracije spremaju za novu laku zaradu i ugrađivanje.
Jasno je da se ova vlast neće zaustaviti dok ne unovči sve što može, dok ne podigne zgradu i na poslednjem komadu trave, dok ne ostane samo kamen na kamenu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
