Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Ostali vernici su se raselili, prestali da dolaze ili umrli, a jedina živa parohijanka je bila Jermenka katoličke vere – anadolinska emigrantkinja. O svemu ovome piše Vreme tačno 29. aprila 1938. godine.

“Poznato je da katolička crkva ne voli ovakve odluke, da gasi bilo koju crvku, ali je situacija bila specifična”, piše list. “Sveštenik je preminuo, nije više bilo vernika, čime je dovedena u pitanje i materijalna egzistecija same crkve”.

List postavlja i pitanje – odakle Jermeni u Novom Sadu?

Ispostavlja se da je grad, kako je bio poprište velikih bitaka i osvajanja, Rimljana i nomadskih horda, a kasnije i između “Turske i hrišćana”, kako piše Vreme.

“U prvoj polovini 18. veka, posle pada Beograda, priličan broj beogradskih zanatlija, trgovaca. Oni su u bekstvu od Turaka pronašli zaštitu u severnijim krajevima”, piše list. “U toj emigraciji, pored Srba, Nemaca, Grka, Cincara, bili su i beogradski Jermeni, koje je zla sudbina poterala iz njihove domovine najpre u Beograd, a zatim i u Novi Sad”.

Jermenska crkva u Ulici kralja Aleksandra ujedno je bila i jedna od najstarijih građevina u Novom Sadu, koji je 1848. godine spaljen u buni.

Zapravo, jermenska crkva je srušena prilikom proširenja Bulevara 1963. godine. Njeno nekadašnje mesto obeleženo je na tlu.

Vreme još piše istog dana i kako je fotografisanje na ulicama Zagreba zabranjeno pre tačno 80 godina.

„Zanatska komora u Zagrebu obavestila je jasnost da je banska uprava zabranila fotografisanje na ulici i na drugim javnim mestima grada Zagreba. U isto vreme, zabranjeno je i fotografisanje prolaznika na ulici, koje je u poslednje vreme uzelo maha“, piše Vreme o odluci, za koju nije poznato da li je ikada oborena.

Tu je još i reportaža o posadi britanskog broda koji je doživeo brodolom nedaleko od Bostona u Americi.

„Stavili su svoj život na kocku da bi spasli nesvakidašnji tovar – koji je bio pun zmija, kobaca, medveda i majmuna, poslatih iz džungle u Njujork“, piše Vreme. „Kada je brod u magli bacan tamo – vamo i naseo na sprudove blizu obale, kapetan je sa svojim ljudima otvorio kaveze i pomoću velikih čaršava preneo zmije do obale. Sa majmunima je išlo mnogo lakše“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Da li hleb treba da teži 990 grama – o ovome je odlučivao sreski sud pre 80 godina, a svedoči čist Pravda u svom tekstu od 29. aprila 1938. godine.

Ovo se vodilo kao prekršaj Zakona o suzbijanju skupoće, koji je u tom trentuku bio na snazi pred Drugi svetski rat i zaoštravanje odnosa u Evropi.

Na sudu je bio pekar za koga je inspekcija utvrdila da njegovi hlebovi ne teže kilogram, koliko je trebalo, već nekoliko grama ili stotina grama manje.

„Ne osećam se krivim. Gospodine sudijo, ja sam hleb vadio u pet ujutru, a komisija je stigla tek u 11. Hleb je za šest sati mogao ispariti tih nekoliko grama. A nije ni svaki bio toliko lakši, bilo je i težih od kilogram“, pravdao se pekar.

Na kraju je sudija poverovao u njegovu priču, da ne može svaki hleb da ispadne do u gram iste težine.

Pravda još piše i o tome kako Dubrovnik masovno posećuju strani turisti, pored Jugoslovena. Masovno su počeli da dolaze, ispostavlja se, Amerikanci i Englezi.

List prenosi i izveštaj kako u tom trenutku živi Lav Trocki, Lenjinov saborac, u Meksiku, koji je pobegao iz Sovjetske Rusije.

„Živi kao zatočenik i u Meksiku. Stalno ga okružuje vojska policajaca i detektiva. Meksička Vlada je pojačala mere predostrožnosti kako bi osigurala Trockom bezbednost“, prenosi Pravda. „Sam Trocki i svi članovi posade nose revolvere u džepovima, a svi posetioci se podvrgavaju strogoj proceni, niko ne može da unese ni najmanji perorez, a kamoli nešto više“.

Sam Trocki je jednom američkom novinaru rekao: „Ovo je je gore nego pakao. Čak 15 meseci sam zatočenik svoje kuće“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.