Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Naslovna strana Pravde, pre tačno osamdeset godina, bila je posvećana svetskim vestima, a među njima našao se i autorski tekst bivšeg francuskog premijera Žozefa Kajoa. Tekstom pod naslovom “Svet treba da se vrati razumu ako hoće da spasi civilizaciju”, ovaj bivši državnik iznosi svoje stavove o, kako sam navodi, vremenu koje je prosto očajno i neshvatljivo.

“Psihoza rata zahvatila je sve mozgove a nazadovanje je obeležje svih pojava. Opadanje razuma uvuklo se i u politiku koja se lakomisleno igra sa sudbinom naroda“, ovim rečima Kajo započinje svoju analizu tadašnjeg stanja na evropskom kontinentu.

On se osvrnuo i na japansko-kineski odnos i tadašnje ratno stanje u tom okruženju, podsetivši da je isti problem postojao i u 15. veku, ali da kapitalizam i za njega žrtvovano ljudstvo predstavljaju najveći zločin u 20. veku.

I dok kroz većinu teksta čitaoci mogu da osete negativan pogled na svet nekadašnjeg državnika, optimitičnim završetkom on ostavlja nadu evropljanima da je promena na bolje ipak ostvariva. Piše o preko potrebnom talasu koji mora otkloniti sve nečovečnosti koje postoje i kaže “I on će jednog dana doći. Čovečanstvo će uvideti da je u pitanju njegova egzistencija. Da li će naša epoha dočekati vaskrs humanosti?”

Dnevni list Pravda je, kao i Vreme, obavestila svoje čitaoce o rođendanu švedskog kralja Gustava Petog, koji je na taj dan napunio 80 godina. Prema pisanju Pravde na današnji dan pre osamdeset godina, u Švedskoj je “opštenarodno veselje doživelo vrhunac”, a sve to u čast “omiljenog vladara Švedske i u ratu i u miru.”

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke

Vreme je kratkim izveštajem sa ulica Stokholma donelo malo prazničnog raspoloženja njenom čitalaštvu pišući da se na taj dan u celoj Švedskoj održavaju crkvene službe u čast kralja slavljenika.

Odmah do tog teksta na naslovnici, Vreme piše o nesvakidašnjoj poseti Beogradu. Naime, jedna turska avijatičarka, poćerka turskog tadašnjeg, a i sada voljenog, lidera Kemala Ataturka, Sabiha Gekčen doputovala je tog dana u našu prestonicu, a sve zbog balkanske turneje na kojoj planira da poseti sve balkanske glavne gradove.

Novinari Vremena pisali su o za to vreme nesvakidašnjoj Sabihi, te tako kažu: “Gca Sabiha Gekčen je oličenje savremene turske žene, koja je ušla u život savremene Turske, i koja uporedo sa muškarcima radi na izgađivanju savremene Turske.”

U odeljku za privredne novosti, čitaoci Vremena mogli su da se informišu ponovnom skoku cena pšenice, a kao razlog navode nešto veću tražnju malih mlinova nego što je to bivalo ranijih meseci. Takođe, kratka vest obradovala je tog dana trgovce i zanatlije, naime uvoz  hmelja i pivarskog ječma iz Turske u nekadašnju Kraljevinu Jugoslaviju od tog dana bio je besplatan.

Biciklistička trka od Beograda do Sofije, čiji je idejni tvorac upavo list Vreme, krenula je upravo na današnji dan pre osamdeset godina, velikim tekstom sa mnogobrojim izjavama sportista i komentatora Vreme je čitaoce uvelo u svet biciklizma, dajući prognoze o mogućim osvajačima trke.

Pored izjava vozača iz bugarskog nacionalnog tima, naši biciklisti nisu bili opširni u svojim odgovorima, većina njih je prema pisanju Vremena bila sigurna da će prvi proći kroz cilj. Ova trka je sem ljudi iz sveta biciklizma i sportskih novinara, privukla i dosta turista, pa je tako duž cele trase mogao da se sretne posmatrač iz svih delova Kraljevine.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.