Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

Jugoslovenski list Vreme na današnji dan, pre tačno osamdeset godina, izveštava iz Švajcarske gde se dogodila avionska nesreća. Kako se navodi, četiri vojna bombardera udarila su u planinu usled guste magle, a u nesreći šest članova posade izgubilo je život.

Žene još uvek obilaze grob holivudskog glumca Rudolfa Valentina iako je prošlo 20 godina od njegove smrti, vest je sa stranica posvećenih razonodi lista Vreme.

Stotine žena počelo je ponovo da posećuje grob Rudolfa Valentina u Holivudu na dan njegove smrti iako je on umro još pre dvadeset godina.

Masa cveća uveliko stiže iz svih krajeva Amerike, hodočašće je „ove“ godine bilo posećenije u odnosu na prethodne godine, a veruje se da ga je izazvao prikazivanje starih Valentinovih filmova.

„Da li će jedna Sarajka postati žena indijskog radže“ naslov je teksta koji prati sudbinu Nade Rajter, Jugoslovenke, a od uskoro i radžinice.

„Jedan indijski radža postaće jugoslovenski zet. I to prvi na listi. Ako bude batlija, može da povuče nogu i ona će se kroz godinu dana pročuti, da Jugoslavija ima lepotice, kojima odgovara titula radžinice i bazuslovno njihovo bogatstvo,“ piše Vreme i dodaje da je moguća najezda starih i mladih radža.

Ovaj list je u kratkim vestima izvestio o Hitlerovom inspekcijskom putovanju. U vest koja broji svega sedam redova stale su samo hvale o nemačkom lideru. On je u inspekcijski nadzor krenuo u Zapadnu Krajinu, a na celom svom putu Hitler je bio predmet ovacija i burnog oduševljenja.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Kako piše Pravda, Japan u tom trenutku vodi najskuplji rat u istoriji. U telegramu iz Hongkonga navode se privredne teškoće ove države i podvlači se da je situacija znatno teža nego „pre dve godine“.

„Prvi japansko-kineski rat 1894-5 godine stajao je 200 miliona jena, rusko-japanski rat 1904-5 godine dve milijarde jena, a operacije u Mandžuriji od 1931. godine na ovamo milijardu i po jena. Vanredni izdaci koji su izvršeni od početka novog konflikta iznose ukupno 7,4 milijarde jena“, piše Fajnenšl Njus.

Ipak, Japan ima ogromne rezerve sirovina, što mu olakšava „materijalni otpor“, mada je i to nedovoljno da bi se izbegle privredne teškoće.

Odmah ispod nalazimo nešto zanimljivije činjenice o ovom narodu, a tiču se njihovog sujeverja i sentimentalnosti.

„Sudeći po energiji i bezobzirnosti sa kojom japanski narod ulazi u tuđu teritoriju i nemilosrdno udara svojim modernim oružjem razoružano civilno stanovništvo, čovek ne bi mogao zaključiti da je japanski duhovni život sastavljen na više sentimentalnih, osećajnih elemenata nego nagona koji se ispoljavaju u današnjoj borbi“, piše Pravda.

Prirodno okruženje ovog naroda je, kako piše ovaj list, neplodno i skučeno, što je uzrok obožavanja svih elemenata prirode koji doprinose održanju golog života, bilo to voće, povrće, drveće ili životinje.

Ovo obožavanje stvorilo je neobičnu sentimentalnost, koja u svom vrhuncu pokazuje i sasvim drugo lice – grubost kada ta priroda treba da se zaštiti. Oni su naviknuti da se vode emocijama, a ne razumom.

Za njih je karakteristično i da su fatalisti u preziranju opasnosti i smrti, što objašnjava njihovu hrabrost i poslušnost u ratnim podvizima. Sve ovo načinilo ih je izuzetno sujevernim narodom.

„Prema jednom kineskom običaju, Japanci su prihvatili dvanaest kao omiljeni broj. Od početka kineske nove godine oni broje dane do dvanaest. Svaki dan vezan je za jednu životinju, pacova, vola, tigra, majmuna, itd. I godine se broje na isti način“.

Pominje se i njihovo posebno poštovanje prema lisici kao najprepredenijoj životinji. Oni veruju da je, za nekoga ko to iskreno želi, lako doći do novca.

Za ovu životinju u Japanu postoji posebna crkva, jer joj se ne može, kao drugim bogovima, moliti u „običnim bogomoljama“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.