Ako dijaloga nema u parlamentu i institucijama, "dijalog" će izaći na ulice 1Foto: Medija centar

Podsećam, Srbija je sada u izveštaju od slobodne, prešla u status delimično slobodne zemlje. Nadam se da je to nekoga u državi zabrinulo, bilo iz Narodne skupštine, Vlade, pravosuđa, ali i nezavisnih institucija, kaže za Danas Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija, na pitanje koliko izveštaj Freedom Hausa o stanju sloboda u Srbiji može da uspori put ka EU.

On dodaje da je dobro pričati o podeli vlasti i medijima, nakon Dana državnosti, „kada smo se podsećali veoma modernog, ali izuzetno kratkotrajnog Sretenjskog ustava Srbije iz 1835. godine“.

– U našem Ustavu je tada stajalo sledeće: „Vlasti Srbske jesu tri: Zakonodateljna, Zakonoizvršiteljna i Sudejska“, a to naravno stoji i danas. Dodajem i da je ovaj ustav, zahvaljujući protivljenju stranih sila, Austrije, Rusije i Turske bio srpski ustav sa najkraćim trajanjem, svega je 58 dana opstao. Podsmevali su mu se kao previše liberalnom za tada, u njihovim očima, zaostalu Srbiju. Liči li vam to na neke procese koje danas vidimo? No, kako iz istorije nastojimo nešto da naučimo, kako iz te davne, tako i iz bliže, kada je Freedom House ocenjivao devedesete godine, kada je Srbija prvo bila „sistematski uništena od strane idiota“, da citiram ne baš politički korektan naslov Šijanovog filma. Verujem da ćemo i iz stanja sloboda i prava građana Srbije u prethodnim decenijama naučiti mnogo toga.

* Premijerka Ana Brnabić kaže da je ona slobodna i da izveštaj Freedom Hausa ne odgovara stvarnosti. Ko je najodgovorniji za stanje demokratije, blokadu institucija, svakodnevnu zloupotrebu pravosuđa u političke svrhe i tabloida za medijsku eliminaciju političkih protivnika?

– Dobro, izjava predsednice Vlade Republike Srbije da se ne slaže sa ocenama iz izveštaja Freedom Housa govori nam nešto drugo, o tome da je izabrano negiranje. Ta izjava predsednice vlade se može posmatrati i kroz odsustvo savetnika koji se u samom kabinetu bave vladavinom prava i preveliko oslanjanje na istraživanja javnog mnjenja koja govore da građane vladavina prava i stanje u medijima još uvek ne pogađa previše, bar dok im ne zađe direktno u život. U društvu se mora stvoriti klima da su promene moguće, da je moguće izmeniti stanje u medijima, sudstvu, podeli vlasti i izveštaj Freedom Hausa tome doprinosi.

* Očekujete li bilo kakvu reakciju Evropske unije?

– Mekalisterova oštra reakcija i potvrđivanje svih ocena je dovoljna, za početak. Reakcije vidimo i u ranijim izveštajima o napretku Srbije na putu ka EU koje Evropska komisija objavljuje manje više redovno, a novi izveštaj ćemo videti nakon evropskih izbora. Tu je i za kraj februara najavljena poseta Srbiji Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, tako da će biti prilike da se raspravlja o svim pitanjima koja je izveštaj Freedom Housa potcrtao, a o kojima već duže govorimo.

No vratimo se na domaći teren, šta sa ovim izveštajem možemo uraditi, a još više, šta možemo uraditi sa evropskim integracijama. Postavljam pitanje – kome odgovara zastajanje sa EU integracijama? Popravljanje države je težak posao, zahteva aktivnosti svih koji odlučuju. Ušančenost, koja je primerenija 1835. godini nego 2019. će nas samo udaljiti od rezultata, dijalog mora postojati, a to vam govore i svi koji u ogromnom broju izlaze na ulice širom Srbije. Dijaloga nema u Narodnoj skupštini, nema ga u institucijama, nema ga u većini medija, onda će s pravom „dijalog“ izaći na ulice.

EU, Srbija i Kosovo

Mislite li da EU okreće glavu od stanja sloboda u Srbiji zarad rešavanja kosovskog pitanja?

– Ne, jednostavno ne. Samo onima koji žele da uruše institucije u Srbiji odgovara takva predstava o Evropskoj uniji. Možemo govoriti o teorijama zavere, ali njih već ima dovoljno na drugoj strani, vidimo ih i u pretećim pismima koje su moje kolege dobile prethodnih dana, pa ih ne moramo i mi kreirati i podsticati.